Cvijanov telefon

Imam i ja malo iskustva sa stankama, a naročito sa „širokim“ antimiloševićevskim koalicijama. I šta da vam kažem? Rogovi u vreći uskladišteni u podrumu lude kuće! Nakon rečenog ličnog iskustva, nakon svih ovih godina i nakon što su sve persone dramatis bile i vlast i opozicija, odgovorno tvrdim da mi, Srbi, jednostavno nismo dorasli višepartijskom sistemu. Ne zato što smo, kako se pogrešno smatra, genetski skloni kolektivizmu i čvrstoj ruci – to je najobičnija dimna zavesa – nego zato što smo previše Francuzi. Šta to pričam? Kakvi sad Francuzi? Dobro, de, ne mislim na sve Francuze. Mislim na onog Luja koji je rekao: Država, to sam ja. Isto to, samo malo prilagođeno duhu vremena, misli (iako ne govori, bar ne javno) gotovo svaki član svake naše stranke.

I zbog toga su naše stranke daleko od bilo kakve demokratičnosti, a posledično je od demokratije isto toliko daleko i cela država Srbija. Jer, pazite, politički sistem parlamentarne demokratije je smišljen (a ponegde se i primenjuje) kao mehanizam usklađivanja i regulisanja ličnih i opštih interesa. Tako je, na papiru, i ovde. Ali u realnosti su u opticaju samo lični interesi. Ono, fakat, neprestano se i visokoparno bulazni o „Srbiji“ i „srpskom narodu“, ali tu se radi o čisto apstraktnim entitetima, pukim ideologemima poput „diktature proletarijata“ ili „socijalističkog samoupravljanja“. Da nije tako, pretpostavljam da realna Srbija i njeni stvarni građani ne bi bili u ovakvom rasulu.

Nego da se mi okanemo političkofilozofske palamudnjave, pa da se pozabavimo burnom sednicom takozvanog predsedništva SNS-a. Zahvaljujući vladajućoj transparentnosti, neke belaji su procurili u javnost, saznalo se štošta. Na primer da je ona vrdalama Cvijan moćnija figura nego što se uobičajilo misliti. Čitam u žutarama da je pomenuti na sednicu došao sa pet minuta zakašnjenja i da je – onako indisponiran – opsovao Overlorda Vučića. Novinčine ništa ne govore kako je na to reagovao Vučić, ali se iz konteksta može naslutiti da je sačuvao prisustvo duha. Da mu je duh bio prisutan onomad, kada je oberučke, nakon spektakularnog bekstva iz Prezidencijalnog konaka, prigrlio Cvijana, ne bi sada trpeo uvrede i ne bi lupao glavu pitanjima – šta se krije u Cvijanovom magičnom telefonu. Šta bih ja uradio da sam na Vučićevom mestu? Sad ću da vam kažem. Oteo bih mu telefon, odveo ga do vrata i tu ga snažno šutnuo u dupe.