Dobronamernik

 I šta smo čuli i videli? Uglavnom ništa. Ofucana opšta mesta, već ubuđale fraze o nacionalnom ponosu, identitetu i ostalim tricama i kučinama za pothranjivanje nacionalnog prostakluka. Šta da vam kažem? Jeremić per lui meme!

Iako je bilo krajnje mučno slušati (a i gledati) basnoslovna proseravanja voditelja i predsednika sveta, odgledao sam emisiju do kraja. Da li to znači da sam ja mazohista? Jok, cenjeni publikume. Ja sam naprosto profesionalac. U ovom slučaju, međutim, ne kolumnista, nego prozaista. Jeremić i Jeremiću slični tipovi dragocena su građa za svakog romansijera, mada bi tu bilo posla i za psihoanalitičare. Nego, manimo se toga. Da mi vidimo kako je govorio Picopevac.

Blagoglagoljivo, kako drugačije. Biranim rečima – ne zna se da li lažljivijim, tupoumnijim ili licemernijim – nastojao je da cenjenom publikumu dočara veličinu njegove misije u GS UN, za koju neprijatelji Srbije, kako unutrašnji tako i spoljni, nemaju nimalo razumevanja. Dobro, de. Picopevac nije otišao tako daleko i otvoreno rekao da su napadi na njega u stvari napadi na Srbiju, ali se iz konteksta moglo zaključiti da tako misli.

Uzgred, saznali smo da u Jeremiću ima nešto platonsko. Kao što je veliki filozof imao egzoteričnu i ezoteričnu filozofiju, mali političar Jeremić ima egzo i ezo politiku. Kada, na primer, namerava da opčini tviterašku rulju, on napiše da je u Adis Abebi obarao stolove, ali kada se obraća – po njegovom mišljenju uglađenijem RTS publikumu (mada ja tu ne vidim neku razliku) – on ladno kaže da se samo šalio i da je trećesvetska proslava Novakovog trijumfa protekla u najboljem diplomatskom maniru.

Na najprovokativnije pitanje večeri – da li on, Jeremić, namerava da nastavi diplomatsku karijeru u inostranstvu, Picopevac je odgovorio jednim kategoričnim – ne! Gde bi on to? On je još od rane mladosti – valjda od zabašurenog članstva u SPS-u – sanjao o tome da pomogne Srbiji. Mogao bi on , bar tako kaže, i kao fizičar nešto doprineti, ali za narod i državu, je li, ipak najviše može učiniti kao političar. Imao je on, obnarodovao je Jeremija, odličan posao u inostranstvu, ali, eto, poslušao je Aleksu Šantića i nije ostao onde. Rečju: on, Jermič, hoće da nas usreći. I to je ono čega se pribojavam. Slušaj, Đilas: ako već nisi, najuri to iz DS-a, dok je Picopevac još uvek ekspres lonac. Posle će biti kasno.