Dogodine u Sarajevu

Pre, dakle, sto godina, na današnji dan je (pod uslovom, naravno, da sam dobro izračunao) bio dvadeset četvrti decembar zato što je u nas, Srba, julijanski kalendar zamenjen gregorijanskim tek 1919. godine, u vreme, dakle, kada Srbije, pobednice u Balkanskim ratovima, kao političkog entiteta već više nije bilo. No, dobro! Vratimo se mi na pomenutu večeru. „Jedan visoki činovnik“ – izveštava Politika – „kucajući se sa prijateljima uzvikuje: Dogodine, ako Bog da, proslavićemo Božić u Sarajevu.“ Na tu zdravicu mu jedan „ratnik“ – očigledno preteča drugosrbijanaca – ovako odgovara: „Vaši su prethodnici sto godina dovikivali – Dogodine, ako Bog da, u Prizrenu i Skoplju, a sada, kada su Prizren i Skoplje naši, niko neće da ide u Prizren i Skoplje da bude činovnik.“

Politika – delikatna kakva je – ne izveštava šta je „visoki činovnik“ na to odgovorio, ali čisto sumnjam da mu je bilo pravo. Iako je, istorija je pokazala, bivši „ratnik“ bio u pravu. Jedva da je prošlo četiri godine od rečene večere, a “ visoki je činovnik“ mirne duše mogao bižoćkovati u Sarajevu, mada čisto sumnjam da je to učinio. Srbi svi i svuda, to da; oslobađanje srpskih zemalja – takođe da. Ali Beograd je, bato, Beograd. Ono, fakat, posle rata je činovništvo nešto radije išlo u Sarajevo nego u Prizren i Skoplje, ali i iz Sarajeva je svako gledao da se što pre vrati u prestonicu. Da sam, počem, bio u prilici da budem na toj davnoj večeri, na mestu „ratnika“ ja bih nastavio da zakeram. Pitao bih, recimo, „visokog činovnika“ – a to pitanje postavljam i današnjim činovnicima – zašto, gospodine činovniče, kada smo već osvojili Prizren i Skoplje nismo našu prestonicu preselili u neki od tih gradova? Zašto, nadalje, „visoki činovniče“ ako ste već sto godina nazdravljali pokličem „dogodine u Prizrenu“, niste trkom otišli u Prizren da tamo malo poradite na uređenju i prosperitetu „vekovne srpske varoši“? E, tu bi već došlo do srpskih podela, a možda i do teških reči i tuče. Oslobodioci-nazdravičari ni onda, kao ni sada, ne vole da im se postavljaju neprijatna pitanja. Nadam se, cenjeni publikume, da ste shvatili naravoučenije moje Božićne poslanice. Hristo se rodi!