Dr Nebojša Bakarec nikada nije doktorirao, ali je član stranke u kojoj su svi doktori, a u kojoj glavni doktor voli da ga nazivaju „profesore“ uprkos činjenici što nikada nije bio profesor. Glavni doktor je odnedavno poznat i kao „osumnjičeni“, što mu se nikako ne dopada – dapače – i što je potčinjene doktorčiće doveo na na ivicu nervnog sloma. Najpre je na vest da je Profesor utužen izdato najmunjevitije saopštenje u istoriji DSS-a, u kome je osuto drvlje i kamenje na advokata, a onda se odbrane i poslednjih dana doktora Koštunice poduhvatio Bakarec Nebojša. Gde bi drugde nego na sajtu NSPM-a, kuda idu svi kojima je, je l’te, do poštenja u politici.
Bakarecov tekst je sjajan primer dssovskog principijelnog bezobrazluka i legalističkog idiotizma. Kao i uvek kada se radi o tekstualnim uracima ove opskurne sekte, tekstom dominiraju kič i metafizika. Već u samom naslovu nailazimo na „nečastivog“ lično. Dobro, znamo da je Bakarec pesnik umerene inteligencije i još umerenijeg obrazovanja, ali svakako bi trebalo da zna razliku između „nečasni“ i „nečastivi“. Ova potonja reč, naime, upotrebljava se kao jedan od eufemizama za đavola. Podozrevam – rekoh – da dr Bakarec zna za razliku, ali da advokata Popovića svesno naziva „nečastivi“ da bi stvar prebacio na ravan metafizike, na bojno polje sinova svetla i sinova tame. Na kome je – bar se to zna – najsvetliji sin Čitluk Sahibija lično.
Odmah ispod naslova sledi razotkrivanje „nečastivog“ koji je, saglasno Nebojšici, podneo „lažnu krivičnu prijavu“. Ovo je, pretpostavljam, indirektan poziv pravosudnim organima da prijavu, budući falsifikovanu, uopšte ne uzimaju u obzir. Ukoliko se, pak, dokaže da je prijava autentična, pa ipak uđe u proceduru, dr Bakarec i za to ima rešenje. Već posle par rečenica Nebojša apeluje na advokatovu savest. „Advokat“, glagolji Istetovirani, „ima jasnu svest o tome da je tužio nevino lice i – štaviše – zna da su iznete optužbe neistinite i montirane.
Pa zašto se onda, saglasno Bakarecu, advokat upušta u krivotvorenje krivične prijave? Zato što, po njemu, na delu imamo orkestriranu kampanju protiv DSS-a, Čitluk Sahibije i patriotizma uopšte. Namera zlih zapadnjaka i domaćih izdajnika i petokolonaša, čitamo između redova, jeste kompromitacija Velikog sina svetla i – ako bude moguće – njegovo preseljenje u Zabelu. Ako zavera na čelu sa „nečastivim“ uspe, ako li se Sahibija ukloni sa branika otadžbine, onda će priznanje Kosova biti pitanje dana.
Ima tu još jedno pitanje. Frojdovsko. Zbog čega Sahibija i njegova raja toliko paniče ako su toliko sigurni u svoju nevinost. Jeste naše sudstvo onakvo kakvo je, ali ipak nema montiranih procesa i streljanja bez osude. Sve se nešto pitam – u frojdovskom ključu – da se tu ipak ne radi o nečistoj savesti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
