Kuku kakvu bedu natovarih na vrat serijom propušačkih napisa! Zovu me stari drugovi, bajagi da vide šta radim, pa mi saspu istinu u lice: imaš li ti savesti, imaš li decu, imaš li osećaj odgovornosti. Evo: i mi pušimo po špajzima i mutlacima, ali ni na pamet nam ne pada da propagiramu duvančinu. Nije, brate, u redu. Mogao si da prećutiš, da pišeš o nečem drugom, a da nastaviš da dimiš u potaji.
Pa da pojasnim. Veoma mi je drago što će najmlađe generacije odrastati u antipušačkom ambijentu. Da stvar bude interesantnija: i sam se nosim mišlju da batalim pušenje jer sam većgotovo ispunio pušački penzijski staž. Volim čiste prostorije, zdravlje i sve drugo što vole mladi. Ama, moj skepticizam i nije imao mnogo veze sa dimom i pepeljarama. Na druge sam ja stvari mislio. Samo to drugovima promaklo.
Evo, čitam pre neki dan Albaharijev intervju u „Novostima“ i saznajem da su – nakon što su pozabranjivali pušenje manje-više na svim mestima u Kanadi – kanadski čistunci nasrnuli na vladu da se pušenje – čuj ovo – zabrani i po privatnim kućama. David je zakleti nepušač, ali mu ovo ne miriše na dobro. Naprotiv! Liči mu na Orvelovu državu. A i meni. Hoću da kažem: čistunski projekti nisu u stanju da se zaustave iz prostog razloga što je čistunstvo (rasno, klasno, nepušačko) sama suština totalitarizama svih boja. Ne strepim ja, naravno, da bi to – mislim zabrana kućnog pušenja – moglo uhvatiti korena u Srbiji. Ali ne treba pošto-poto povlađivati sumnjivim trendovima. Ako ni zbog čega, a ono zbog Drugog zakona termodinamike koji kaže: „Svaki pokušaj da se unese red u okolinu završava povećanjem haotičnosti.“
Hajde, pa neka mi sada neko prebaci nenaučni pristup i voluntarizam. Pušenje samo po sebi jeste haos, ali zabrane ga – kako vidimo samo povećavaju. Sad će neko da zakera i traži dokaze. Slučajno sam ih pribavio danas slušajući radio. Emisija posvećena medicini, a u emisiji dr-ovi i prof-ovi govore o čudnom fenomenu – svetskoj epidemiji dijabetesa. Za poslednjih nekoliko godina, broj obolelih se utrostručio. Nauka nema objašnjenje. Osim onih uobičajenih: stres i nezdrava ishrana. Jedan, međutim, doktor – krivo mi što mu ne upamtih ime – iznese zanimljiv podatak. Povećanje broja obolelih od dijabetesa, pritiska i sličnih internističkih bolesti, obrnuto je proporcionalan opadanju zaraznih boleščina. Što me podseti na staru dobru parabolu o efektu leptirovih krila i na teoriju o kosmičkoj ravnoteži. Dakle: postoji ravnoteža bolesti u kosmosu. Možda je mi narušavamo u sumanutim pokušajima da ukinemo bolesti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
