Čak 76 odsto odraslih Španaca kaže da su ponosni što su Španci: Šta znači biti patriota, ovo su rezultati istraživanja

Ponos prema sopstvenoj zemlji je sam po sebi prilično rasprostranjen, pokazuju novi rezultati međunarodnog izdanja ankete Politico Poll: većina punoletnih građana u Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu, Španiji, Kanadi, Francuskoj i Nemačkoj kaže da je ponosna na svoju zemlju.

Ali taj ponos izgleda drugačije u svakoj od tih zemalja.

Načini izražavanja patriotizma oblikovani su istorijom i politikom pojedine nacije.

U složenom političkom trenutku, kada se odnos birača prema jedni drugima, političkim partijama i sopstvenim državama i dalje menja – a nacionalistički populistički pokreti nastavljaju da jačaju i prisvajaju patriotizam kao svoj – značenje patriotizma takođe se menja.

U Americi je zastava postala jedno od ključnih obeležja nacionalnog ponosa, simbol koji sve više prisvaja pokret MAGA Donalda Trampa.

U Kanadi ljudi pronalaze ponos u svojim političkim liderima dok pokušavaju da se suprotstave uticaju Vašingtona.

U Nemačkoj, nacistička prošlost zemlje i dalje snažno utiče na savremene rasprave o nacionalizmu.

Anketa, koju je sprovela nezavisna londonska kompanija Public First, pokazuje kako kulturne i političke rasprave oblikuju suptilne razlike u shvatanju patriotizma u šest velikih zapadnih demokratija.

Sukobi oko pitanja migracije i kulture potresaju Evropu i Sjedinjene Američke Države, pri čemu desničarske stranke često nacionalni identitet postavljaju u središte svoje političke poruke.

Simboli i rituali patriotizma takođe razlikuju zemlje jedne od drugih – od rasprava o tome šta se deca uče u školama i da li bi trebalo da budu obavezna da pevaju državnu himnu, do razlika u načinu isticanja zastave.

Evo šta se posebno izdvaja za svaku od zemalja.

Većina ispitanika u drugim zemljama – kao i 49 odsto Amerikanaca – smatra da Sjedinjene Američke Države imaju najpatriotskije građane.

To je delimično zbog otvorenih izraza patriotizma, jer Amerikanci tradicionalno ističu državne zastave na svojim dvorištima, ispred restorana i poslovnih objekata, a politički lideri često nose dodatke sa motivima zastave.

Ta privrženost zastavi posebno se izdvaja. Američka zastava je dugo bila poštovan simbol u toj zemlji, a većina Amerikanaca (51 odsto) kaže da poseduje državnu zastavu. To je znatno više nego u drugim zemljama – na primer, samo 22 odsto odraslih u Ujedinjenom Kraljevstvu kaže da poseduje zastavu Union Jack, dok u Francuskoj to navodi 27 odsto ispitanika.

Ipak, američka zastava je donekle postala i stranački simbol.

Donald Tramp i njegov pokret MAGA učinili su patriotizam i nacionalizam centralnim elementima republikanske politike, a više od 70 odsto njegovih birača iz 2024. godine kaže da poseduje američku zastavu.

Među onima koji su podržali bivšu potpredsednicu Kamalu Haris, isto kaže svega 44 odsto.

Trampovi birači su takođe skloniji (52 odsto) nego birači Kamale Haris (33 odsto) da smatraju da je isticanje državne zastave ispred kuće čin patriotizma.

Skoro polovina odraslih u SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Španiji i Kanadi smatra da njihova zemlja treba da bude ponosna na svoju istoriju. Nemačka je izuzetak, zbog svoje nacističke prošlosti.

Samo 24 odsto Nemaca kaže da bi zemlja trebalo da bude ponosna na svoju istoriju.

Većina – 53 odsto – smatra da Nemačka ne treba ni da bude ponosna ni da se stidi svoje prošlosti.

Ipak, samo 14 odsto kaže da bi Nemačka trebalo da se stidi svoje istorije, dok 61 odsto ispitanika smatra da je zemlja „učinila dovoljno da se izvini za loše stvari koje je činila u prošlosti“.

To možda objašnjava zašto se većina Nemaca prema istoriji svoje zemlje odnosi neutralno.

Političari iz krajnje desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD) zalažu se za to da zemlja povrati osećaj nacionalnog ponosa, uključujući i promenu načina na koji se deca obrazuju.

U jednoj verziji manifesta koju je objavio regionalni ogranak stranke navodi se potreba za „manje Hitlera“ u obrazovanju dece.

Četrdeset jedan odsto birača koji planiraju da podrže AfD na budućim izborima smatra da bi Nemačka trebalo da bude ponosna na svoju istoriju – što je više nego dvostruko veći procenat od ukupnog broja odraslih građana koji dele taj stav.

Iako su se ovakve ideje nekada u Nemačkoj smatrale politički marginalnim, one su poslednjih godina sve više ulazile u glavni politički tok.

AfD se trenutno nalazi na prvom mestu u nacionalnim anketama, ispred konzervativaca nemačkog kancelara Fridriha Merca, a njena prednost je još izraženija u dve istočne pokrajine u kojima će regionalni izbori biti održani u septembru.

Usred sve većeg nezadovoljstva vladajućim strukturama širom Zapada, Kanada se izdvaja kao izuzetak.

Kada su upitani šta ih najviše čini posramljenim zbog njihove zemlje, samo 22 odsto Kanađana navelo je svoje političke lidere – što je znatno manje nego među Amerikancima (40 odsto), Britancima (45 odsto), Francuzima (52 odsto), Nemcima (43 odsto) i Špancima (50 odsto).

Postoji razlog za njihov pozitivniji pogled na vladu. Uz pomoć Trampovog trgovinskog rata i sve češćih pretnji da će Kanadu pretvoriti u „51. saveznu državu“, Mark Karni, politički početnik, uspeo je da oživi kanadsku Liberalnu partiju i osvoji vlast u aprilu 2025. godine, obećavajući da će se suprotstaviti Vašingtonu i istovremeno pretvoriti zemlju bogatu naftom u energetsku supersilu.

Karni je čak popularan i u zapadnoj Kanadi, tradicionalnom uporištu konzervativaca, zahvaljujući obećanjima o izgradnji naftovoda i ukidanju delova klimatske politike iz perioda vladavine Džastina Trudoa.

Nedavna anketa instituta Leger pokazala je da je Karni popularniji od bilo kog drugog političara u Kvebeku.

Dok većina odraslih ispitanika u anketiranim evropskim zemljama izražava nacionalni ponos, Španci se izdvajaju po njegovom intenzitetu.

Većina od 52 odsto bira Španiju kao najbolje mesto za život, dok većina odraslih u Ujedinjenom Kraljevstvu i Francuskoj bira druge zemlje umesto sopstvene.

To se pokazalo i kada su upitani o ponosu zbog svoje nacionalnosti: čak 76 odsto odraslih Španaca kaže da su ponosni što su Španci, u poređenju sa 68 odsto Britanaca koji su ponosni što su Britanci, 71 odsto Francuza koji su ponosni što su Francuzi i 60 odsto Nemaca koji su ponosni što su Nemci.

U Španiji nacionalni ponos prevazilazi samu politiku – koja je bila, a i dalje je donekle, turbulentna.

Španci se i dalje suočavaju sa nasleđem višedecenijske diktature Franciska Franka, suprotstavljenim pokretima za nezavisnost u regionima poput Katalonije i Baskije, kao i sa trajnim dubokim nezadovoljstvom načinom na koji se zemljom upravlja.

Ipak, oni pokazuju optimističniji osećaj nacionalnog ponosa nego njihovi evropski susedi, delimično zbog položaja svoje zemlje na svetskoj sceni – zahvaljujući sportskim uspesima, kao i reputaciji Španije kao centra turizma i kulture.

Deset godina nakon što je Bregzit pokrenuo nastojanje da Ujedinjeno Kraljevstvo „ponovo preuzme kontrolu“, anketa Politico Poll pokazuje da stavovi Britanaca prema patriotizmu i dalje ostaju donekle pesimistični – i uglavnom slični stavovima u drugim delovima Evrope.

Najveći pojedinačni deo odraslih u Ujedinjenom Kraljevstvu, njih 46 odsto, kaže: „Više ne možete reći da ste ponosni što ste Britanac a da vas ljudi ne osuđuju“. To je približno isti procenat kao u drugim evropskim zemljama koje su obuhvaćene istraživanjem.

Iako sličan broj odraslih u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Španiji smatra da njihove zemlje treba da budu ponosne na svoju istoriju, sličan procenat njih – kao i odraslih u Nemačkoj – takođe kaže da se danas stide svojih političkih lidera.

Rezultati ukazuju na to da je, iako je Bregzit promenio odnos Britanije prema Evropskoj uniji, pitanje da li je on suštinski promenio osećaj nacionalnog identiteta zemlje mnogo složenije.

Druga istraživanja pokazala su višegodišnji pad broja odraslih u Ujedinjenom Kraljevstvu koji osećaju ponos zbog dostignuća svoje zemlje.