Rojters: Biznismen koji je prodao zemljište za Kušnerov projekat u Albaniji osumnjičen za falsifikovanje dokumenata

Biznismen Artur Šehu odbacuje sve optužbe, izjavio je njegov advokat Kujtim Cakrani, koji je potvrdio da su albanski tužioci izdali nalog za Šehuovo hapšenje zbog sumnje da je prao novac za narko-grupe.

Prema dokumentima iz predmeta, Šehu i njegovi saradnici terete se da su krijumčarili kokain iz Južne Amerike u evropske luke i tako stečeni novac prali ulaganjem u izgradnju poslovnog carstva u sektoru nekretnina, uključujući i korišćenjem falsifikovane dokumentacije o vlasništvu nad zemljištem.

„Ništa od onoga što se tvrdi o gospodinu Arturu Šehuu nije tačno. On nije ni trgovac drogom niti falsifikator vlasničke dokumentacije“, rekao je njegov advokat Kujtim Cakrani.

„Šehu je upoznat sa optužbama koje je iznelo albansko tužilaštvo. Međutim, one se na njega ne odnose, jer smatra da je istina potpuno drugačija od onoga što tužilaštvo tvrdi“.

Portparol američkog Ministarstva pravde odbio je da komentariše da li je od Albanije primljen zahtev za lociranje ili privođenje Šehua u Majamiju.

U aprilu je Šehu prodao deo netaknute albanske obale, predviđen za izgradnju turističkog kompleksa, kompaniji Albania Land Development, koja je u vlasništvu investitora projekta iza kojeg stoje kompanija Sazan Real Estate Development i drugi ulagači.

„Na osnovu prikupljenih dokaza postoji osnovana sumnja da je navedena imovina stečena korišćenjem falsifikovane dokumentacije“, naveli su tužioci u predmetima.

U tim dokumentima ne iznose se nikakve optužbe protiv zeta američkog predsednika Donalda Trampa, Džareda Kušnera, niti protiv kompanija Sazan Real Estate Development, Albania Land Development ili drugih investitora u projekat turističkog kompleksa.

Rojters nije pronašao nikakve naznake da su investitori, u trenutku kupovine zemljišta od Šehua, bili upoznati sa sumnjama koje ga terete.

Portparol kompanije Sazan Real Estate Development nije odgovorio na pitanja Rojtersa o optužbama protiv Šehua, ali je izjavio da kompanija smatra da su kupovine zemljišta bile zakonite.

Kompanija Albania Land Development nije odgovorila na zahtev za komentar.

Portparol Džareda Kušnera odbio je da komentariše ovaj slučaj. Iako je kompanija Sazan potvrdila da je Kušner jedan od investitora u projekat, priroda njegove uloge i visina njegovog ulaganja nisu javno objavljeni.

Sporni projekat na netaknutoj obali

Optužbe da bi vlasnička dokumentacija mogla biti falsifikovana predstavljaju novi izazov za ovaj visokoprofilni projekat, koji je već izazvao masovne proteste zbog tvrdnji da ugrožava prirodu i divlji svet tog područja.

Stanovnici sela Zvërnec, u blizini planirane lokacije projekta, već više od deset godina pred sudovima osporavaju Šehuovo pravo svojine nad tim zemljištem.

Prošlog meseca, njih dvanaestoro pokazalo je Rojtersu vlasničke listove i poresku dokumentaciju za koje tvrde da dokazuju da su upravo oni zakoniti vlasnici zemljišta.

Njihov advokat Konstantin Beko rekao je da je postupak i dalje u toku i da planiraju da zatraže sudsku zabranu nastavka projekta izgradnje turističkog kompleksa.

Albanija, nekada jedna od najsiromašnijih i najizolovanijih zemalja u Evropi, danas je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i prolazi kroz građevinski bum duž jedne od poslednjih netaknutih obala na Jadranskom moru.

Turistički kompleks iza kojeg stoje investitori povezani sa Kušnerom planiran je duž poteza divljih plaža, šuma i močvarnog područja koje je stanište morskih kornjača i flamingosa. Te ptice postale su simbol protivnika projekta, koji svoje proteste nazivaju „Revolucija flamingosa“.

Kušnerova supruga Ivanka Tramp rekla je da su ona i njen suprug došli na ideju za ovaj kompleks kada su pre nekoliko godina sa jahte ugledali tu obalu.

Kušner je 2024. godine na društvenim mrežama objavio planove za projekat, uz vizualizaciju umetnika na kojoj je zemljište prikazano prekriveno hotelima, vilama, bazenima i pristaništima za jahte. Nije javno objavio koliko je novca uložio u projekat.

Albanska vlada snažno podržava planove i tvrdi da proteste organizuju njeni politički protivnici. Premijer Edi Rama rekao je prošlog meseca Rojtersu da je to „lep“ projekat i da će biti realizovan bez obzira na protivljenje.

Upitana o navodima iz sudskih dokumenata protiv Šehua, vlada je saopštila da se neće mešati u privatne transakcije, ali da se projekat sprovodi u skladu sa albanskim zakonima i propisima Evropske unije.

Brisel je ranije pozvao Albaniju, kao kandidata za članstvo u EU, da u vezi sa projektom poštuje evropske propise o zaštiti životne sredine. Portparol Evropske komisije nije želeo da dodatno komentariše ovaj slučaj.

Albansko tužilaštvo se uključuje

Dokumente protiv Šehua pripremila je albanska Specijalna struktura za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK), osnovana 2019. godine sa ciljem borbe protiv korupcije, sa sopstvenim istražiteljima i tužiocima nezavisnim od redovne policije i tužilaštva.

Dokumenti sadrže 200 stranica i nisu javno objavljeni. Na pitanje o njima, portparol agencije potvrdio je da SPAK vodi istragu o tom slučaju, ali je odbio da pruži dodatne informacije.

Dokumenti su datirani na 12. jun 2026. godine. Istog dana, SPAK je javno objavio da su izdati nalozi za hapšenje 20 osoba zbog trgovine narkoticima i pranja novca stečenog tim poslovima.

Za razliku od sudskih dokumenata, u kojima su Šehu i druge osobe navedeni punim imenima, u nalozima za hapšenje osumnjičeni su označeni samo inicijalima, u skladu sa uobičajenom praksom u Albaniji prema kojoj se imena osumnjičenih ne objavljuju pre podizanja optužnice.

Inicijali iz naloga za hapšenje odgovaraju punim imenima osoba navedenih u dokumentima iz predmeta, uključujući i osumnjičenog označenog kao „A.Š.“

Šehuov advokat Cakrani, potvrđujući da je njegov klijent među osobama koje su predmet istrage, rekao je da nije zabrinut zbog naloga za hapšenje, jer se „naširoko veruje“ da albanski tužioci deluju pod uticajem političara i poslovnih ljudi.

SPAK nije saopštio da li je neko od 20 osumnjičenih u međuvremenu uhapšen ili optužen.

Albanac koji živi u Majamiju

Dokumenti SPAK-a navode da je Šehu prodao zemljište za projekat odmarališta za oko 110 miliona evra, a da je tužilaštvo naložilo zamrzavanje tog novca na računu notara, čime je sprečeno da sredstva stignu do Šehua.

SPAK navodi da su Šehu i njegovi saradnici „kupovali zemljište koristeći nezakonito stečena sredstva i falsifikovane vlasničke dokumente, stvarajući lažne listove nepokretnosti ili veštački povećavajući površinu parcela“.

„Nekretnine su zatim prenošene ili menjane kako ih vlasti ne bi lako mogle pratiti.“

Portparol kompanije Sazan Real Estate Development rekao je: „I dalje verujemo da su osnovne kupovine zemljišta sprovedene zakonito i u skladu sa važećim procedurama. Kao i uvek, poštovaćemo i sarađivaćemo u svakom zakonitom postupku ukoliko to bude potrebno.“

Rojters je zatražio dodatno objašnjenje zašto kompanija smatra da su kupovine zemljišta bile zakonite, imajući u vidu optužbe tužilaštva protiv Šehua, ali nije dobio novi odgovor.

Šehuov advokat Cakrani rekao je Rojtersu da je porodica njegovog klijenta posedovala zemljište još od vremena Osmanskog carstva, pre više od 100 godina, i da ga je Šehu zakonito prodao investitorima turističkog kompleksa.

Cakrani je opisao Šehua kao uglednog građanina koji je 1998. godine zatražio politički azil u Sjedinjenim Državama nakon što su „kriminalne bande“ pred njim ubile njegovog brata i strica. Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi ovu tvrdnju.