Fantomka slobode

Cinik bi rekao da je 79. mesto sramno za medije jednog tako slobodarskog naroda kao što je naš. Ali patrioti će spremno odgovoriti da je rang-lista frizirana, da su je sastavljali srbomrsci uz pomoć domaćih izdajnika i da su mediji u našoj zemlji apsolutno sobodni. Pozovite nekog državnog činovnika ili – još bolje – popečitelja u neku TV emisiju na „našem pravu da znamo sve“ i čućete uverljive dokaze da političkih i ekonomskih pritisaka na medije u Srbiji nema. Pu, pu, daleko bilo. Ako se nekim slučajem (što se krajnje retko dešava) voditelj(ka) uskurči pa počne da postavlja neprijatna pitanja, činovnik ili popečitelj će povisiti ton i zarežati: „Mediji su slobodni, jesam li vam lepo rekao.“ Vrlo često prisustvujemo takvim, kao ustupak demokratiji – donekle kontrolisanim nasilničkim scenama. Odmah se među učesnicima „panela“ i „diskusija“ prepozna državni čovek. Po tome što je arogantan i što najčešće ne zna sve padeže.

…Živo me interesuju imena onih tridesetak država koje su se na tabeli našle ispod nas. Nije to nemoguće naći. Ali nešto me strah da ih nalazim i da saznajem njihova imena. Može biti da ovo nije politički korektno, ali sve mi nešto govori da ni u jednoj od njih trideset ne bih voleo da provedem pola godine. Budući da sam poprilično upućen u zbivanja sa unutrašnje strane medija i u prilici da saznam političarsko-tajkunske marifetluke nedostupne prosečnom konzumentu novina i televizija, tvrd vam stojim da je 79. mesto odličan rezultat. Ali samo za političku elitu Stradije.

U stvarnosti – verujte mi na reč – stvar stoji mnogo gore, u izvesnom smislu grđe nego u SFRJotu kada su medije glajštahovali bezlični komiteti, a ne ličnosti. Mogao bih na uveseljavanje i zgražavanje cenjenog publikuma ovde navesti niz najodvratnijih postpetooktobarskih primera političkog uplitanja u novinarska posla. Mogao bih bez po muke opisati kako se uzimanjem i davanjem reklama mediji usmeravaju u željenom smeru, a da se ne izgovori nijedna preka reč. Ali ne bih da Danasu tovarim bedu na vrat niti da Panovića nagonim u dužničko ropstvo. Govoreći ovo, imam na umu medije koji teže ustavom zagarantovanoj slobodi. Uopšte ne uzimam u obzir dobrovoljno i radosno sluganske novine i televizije. A baš su te najglasnije u horskom zapevanju o slobodi srpskih medija. Šta, da ne dužim, osim onoga što svi znamo – da mediji ovde nisu slobodni – govori neslavno mesto na listi Fridom hausa?

Loše stvari. Ima ovde jako puno delija i hadžija koji misle da je moguće da štampa ne bude slobodna, a da sve ostalo bude slobodno. Pogrešna računica. Tamo gde nema slobode, nema ni napretka. Nad takvim prostorima se nadvija duhovna i moralna beda. A za njom u stopu ide i ona opipljivija, materijalna.