Globalno trnje

A kada se posle mnogih belaja na jedvite jade u bocu nekako i vrati, nikada to više nije isti narod. Lepo je vladika Rade rekao da je pučina stoka jedna grdna. To je lekcija koju izazivači “događanja naroda” redovno propuštaju da nauče. A kad već propuštaju osnovne lekcije iz populizma, kako očekivati da se late dosadnih knjiga o teoriji haosa iz kojih bi se mogli obavestiti da razorni uragani nastaju iz povetaraca koji se – iz ovog ili onog razloga – otrgnu kontroli majke prirode.

Kako stvari momentalno stoje, reklo bi se da je događanje naroda u Ukrajini eskaliralo daleko izvan granica poželjnih i prihvatljivih za Putina. Vladimir Vladimirovič – treba to naglasiti – nije Milošević i srećna je okolnost što je tako. Zamislite samo kakav bi pičvajz ispao da je “šef” imao na raspolaganju bar deo Putinovog arsenala. Putin je, dakle, bez krvi i bez mnogo buke na zapadu, povratio Krim i imam utisak da bi se tu – nakon što izboksuje neke povlastice za ukrajinske Ruse – i zaustavio. Ali oćeš vraga! Ne da mu Lazanski. Dobro, de, nekako bi se V. V. izborio sa Lazanskim, ali šta da radi sa ambicioznim predvodnicima “golorukog naroda” koji u metežu vide svoju istorijsku šansu. Već se, čestnejši publikume, naziru obrisi raznoraznih autonomnih ruskih krajina i republika koje na papiru lepo zvuče, ali na čijim teritorijama nema ratnih luka, a nezaposlenosti, uglja, gvožđa i ostalih sirovina Putin ima dovoljno i na prostoru koju stoprocentno kontroliše.

Ali opet ono “ali”. Šta, recimo, da radi Vladimir Vladimirovič ako voždovi dogođenih naroda – lojalni na rečima – proizvedu toliko veliki pičvajz da mu na kraju ne ostane nijedan drugi izbor osim da pošalje vojsku u Ukrajinu. U pravu je, Panoviću, onaj penzionisani general čiji si nadahnuti intervju onomad objavio – neće niko ratovati zbog Ukrajine. Narandžasta revolucija, Majdan, evrointegracije i slične stvari bile su samo, kako se to diplomatski kaže, nice try. Nije uspelo. No big dil. Idemo dalje. A takozvane sankcije i ostale trice i kučine, pa, ljudi moji, ako su ojačale Miloševićevu unutrašnju poziciju, koliko će samo ojačati Putinovu. Nije li spoljni Dačić bio na stop listi kao globalna persona non grata, a evo ga sad – nema molitvenog doručka na kome se ne moli i ne mezeti? Politika je, vaistinu, velika kurva, a Putin je došao u nezgodnu poziciju da iz njene mindže vadi i svoje i tuđe trnje. Nije to, pretpostavljam, stvar koja mu imponuje. Nadajmo se da će mu naš ambasador u Moskvi pokloniti Njegoševa sabrana dela.