Gnusoba (3): Pljuvanje u kafu

Ako ti je neka uteha, nisu samo tebi pljuvali u kafu i tartar sos, ta bagra je u bezočnosti išla tako daleko da su pljuvali u kafu i tartar sos čak i jednom Krleži, nekadašnjem stalnom gostu Mažestika, Titovom ličnom prijatelju, i to samo zato što je taj besprekorni gospodin bio Hrvat i katolik. A, ne! To, ne! Kategorički je rekao Mandarić. Kelneri iz Mažestika oduvek su bili krajnje ljubazni prema meni. To su gospoda kelneri, kelneri kakvih više nema u Beogradu, a možda ni u Evropi, kelneri sa manirima bečke kelnerske škole. Nikada oni ne bi učinili tako nešto, nikome, ne samo meni, tako je rekao Mandarić. Nisam mogao da se uzdržim. Planuo sam! Mandariću, rekao sam, pljuvali su ti u kafu, čaj i tartar sos i to nije nikakva tajna. Pomiri se s tim! Svi stalni gosti Mažestika, svi stalni gosti obližnjeg bifea Mali Mažestik, svi stalni gosti nekadašnjeg ekspres restorana Zagreb, sadašnjeg potpuno deklasiranog restorana Ruski car, svi su znali da ti kelneri iz Mažestika krišom pljuju u kafu, čaj i tartar sos. Beograd je palanka u kojoj se glasine, naročito one pogane, brzo šire. Tout Belgrade je znao da ti kelneri iz Mažestika pljuju u kafu, čaj i tartar sos. Zato sam se i začudio kad si predložio da se nađemo u Mažestiku, leglu svih poroka. Gluposti, rekao je Mandarić. Bedne, čaršijske priče. Nisu priče, Mandariću, rekao sam! Svi su znali da ti kelneri iz Mažestika pljuju u kafu, čaj i tartar sos. I Đinđić je to znao! Ako ne veruješ meni, trebalo je da veruješ Đinđiću, svom školskom drugu. Nemoguće, rekao je Mandarić. Da je znao, Đinđić bi mi to svakako rekao, rekao je Mandarić, mikrobiolog svetskog glasa kome su kelneri iz Mažestika godinama bezobzirno pljuvali u kafu.