Redakcija E-novina pre par dana objavila je spisak troškova koje je Jeremija napravio po najotmenijim beogradskim pajzlovima i hotelima, pretpostavlja se u povelikim društvima, jer su i računi takvi – poveliki. U stvari preveliki. Tačnije – kriminalni. Izgleda da je tokom krvave borbe za Kosovo ipak bilo nekih predaha. Nemam ovde prostora da navedem ceo listing, a voleo bih, em bi bilo poučno, em bi popunili prostor najmanje triju kolumni. Stoga ću navesti samo neke, najpoučnije.

„Mali alavi čovek“, kako su ga (s pravom) nazvali u E-novinama, tokom dve hiljadite godine je u „Hajatu“ spičkao ravno 18.000 evra, u restoranu „Mitologija“ 9.000, u „Maderi“ 4.000, u „Klubu književnika“ 3.200, a u „Tri šešira“ samo 1.200 evra. Sledeće, dve hiljade i jedanaeste, borba za Kosovo se intenzivirala, pa su porasli i troškovi. „Hajat“ 24.000, „Madera“ 15.000, „Hotel In“ (lepog li imena) 13.000 i tako, dalje i tome slično. Kako se ono kaže – ima se, može se. Ništa to nije novo, a sumnjam da je Jeremija bio najveći trošadžija. Ipak, meni je pažnju ponajviše privukla jedna – da pompezno kažem – signifikativna stavka: Hemijsko čišćenje, na koje je predsednik sveta straćio svega 220 evra. Šta je čistio? Pretpostavimo da je reč o odelu zamašćenom u toku nekog od krkanluka, no to i nije tako bitno, bar nije meni. To je više ilustracija šta biva kad se sitna duša dokopa visokog položaja i velikih para. Tada, cenjeni publikume, sve ide na državni račun, pa i hemijsko čišćenje. Pa i kokice. Možda i semenke.

Sada je sasvim jasno zašto Jeremija toliko napadno ( i tako kičerski) voli državu Srbiju. Ko je, Užice, ne bi voleo kada bi svakom davala otvoren račun za bahanalije u najskupljim prestoničkim restoranima i hotelima? S druge – isto tako poučne strane – ova priča pokazuje pravo lice čitave legije turbopatriota, zakletih boraca za Kosovo, to jest za blagostanje svojih guzica.

Svi su u najmanju ruku isti kao Jeremija, a ima i mnogo gorih, samo što raspolažu dužim životnim i političkim iskustvom, pa ne istrčavaju pred svaku rudu, dočim mlađahni weltpraesident ne propušta nijednu priliku da se nađe u prvim redovima. I, da vidite, uopšte mu ne ide loše. I tako će mu ići sve dok sluđeni narod bude dobrovoljno i po skupe pare kupovao bubrege, a dobijao muda, ili ono iznad.