Imperijalizam

Ne bih se ja baš složio s tim, a sumnjam da bi se složio i ediktov autor, car Konstantin, koji, istina, jeste bio vizionar (i to u doslovnom značenju te reči, malo-malo bi mu se nešto ukazalo), ali sumnjam da mu je namera bila da Milanskim ediktom uređuje život Srbije u XXI veku. Što je, pošteno govoreći, šteta. Car Konstantin je, da kažemo, bio čovek strog, ali pravedan. Znao je da zavede i da održi red. Otuda je njegova imperija živela u relativnom miru i blagostanju. Što se za Srbiju, na čelu sa džumhurbaškanom, nipošto ne može reći.

Ima još odstupanja od Milanskog edikta. U Konstantinovo vreme mnogo se manje lupetalo nego u današnjoj Srbiji, u kojoj je patriotski obojeno kičerajsko bulažnjenje postalo neka vrsta zvanične državne politike. Stvar se dodatno pogoršala otkako su ovdašnje političke kalfe otkrile Tviter. Lavinu je, kako i dolikuje, pokrenuo „predsednik sveta“ Jeremić, a onda su mu se pridružili stari i novokomponovani „mladi lideri“, uključujući i novu zvezdu, popečitelja naše spore pravde Selakovića, koji nam je iz Sheveningena uputio srceparajuće-državničko-mudroserski tvit. Evo Selakovićevog edikta: „Dan za pamćenje. Prvi put u poseti Srbima u haškom pritvoru. Glavna poruka: Jačajte Srbiju.“ Nedostaje samo ono – kupujte domaće. Ali valjda nije bilo mesta. Neki cinik bi mogao, takođe Tviterom, upitati mlađanog popečitelja, a da zašto, kad je već potegao na put avionom mrske Lufthanze, ne poseti najznačajnijeg tamošnjeg srpskog sužnja Vojislava Šešelja. Ali to bi, ako znate na šta mislim, bilo jako nepristojno.

Proslava Milanskog edikta je, sasvim predvidivo, širom otvorila vrata lokalpatriotskim jurodivostima svih vrsta. Nema dana a da neko piskaralo ne podseti svet da je „na teritoriji Srbije“ rođeno čak sedamnaest rimskih imperatora. Samo je pitanje dana kada će se pojaviti neki dilber sa (naučnom) tezom da su Romul i Rem bili Srbi, a posle će sve biti lako. Jer, znate šta, narod koji je svetu dao tolike imperatore ima pravo da se rasprostre celom dužinom rimske teritorije, pa bi čak i ona pomalo morbidna poskočica mogla biti zamenjena novom: gde su srpski imperatori, tamo su srpske zemlje.