E sad, državni, tj. Vrhovni konceptualizam, za Vrhovnog i njegove asistente je vrlo unosan, ali je za takozvanu opoziciju – koja je sama po sebi čist konceptualizam – vrlo ćorav posao. Videlo se to po ko zna koji put na ko zna kojim po redu subotnjim protestima „#od pet miliona“ na kojima su, pazi sad ovo – „uprkos krivičnim prijavama koje su zbog toga podnete“ – ulazne dveri nadzemne septičke jame u Takovskoj 10 „simbolično“ (krv ti jebem) „ofarbane u ružičastu boju“.

Nije to bilo sve, daleko od toga, revolucionarni teror je tek usledio kad je „jedan od organizatora protesta“, Srđan Marković, „poručio“ višekratno autoposranom generalnom direktoru, Bujketu – da je „u službi SNS-a i Aleksandra Vučića“. Vrapci pod strehom Takovske 10 istog trenutka su prsnuli u grohotan smeh, a Bujketu mora da je od straha spalo govno s glave.

Kao što vam je verovatno poznato, gen. dir. Bujke mi je poslednjih godina poprilična muka duhu, ali je u stvari utuživanja dilbera (koji mi džaba krečenjem uzimaju ljeb iz usta) dibidus u pravu, s tim što mislim da je tužbu podneo protiv pogrešnih N. N. lica – tj. izvođača radova – a trebalo je da je podnese protiv idejnih tvoraca idiotskog performansa, tradicionalno nepoznatih organima gonjenja, da ne „prejudiciram“ ko su ti svati. Ali znate kako kaže „naš narod“ – vrana vrani oči ne vadi.

Evo zašto je Bujke bio u pravu. U pozorišnim predstavama i romanima sasvim je zakonito cepati barjake, razbijati vrata, itd. zato što su to umetnički činovi, na vanscenskim protestima, međutim – koji su politički činovi – sve je to protivzakonito i kažnjivo, naročito na protestima koji nariču nad evidentnim bezakonjem i koji se zalažu za „pravnu državu“.

Ako bismo se zajebavali, naravno. Organizatori, naime, protesta nemaju ama baš ništa protiv sveopšte anomije i razvaljenosti seljačko konceptualne države – to su višekratno pokazali rečju i delom – njima samo nije po volji što oni nisu na pozicijama sa kojih su zasluženo najureni, i to delimično uz sasluženje istih naivčina koji su im sada izvođači konceptualnih radova i koji umesto njih dobijaju Bujketove krivične prijave sa diskretnim mirisom govana.

Bilo je tu još revolucionarnosti pa je tako izveden i „mini-performans“ ispred Prezidencijalnog konaka, od koga Vrhovnom Prevashodstvu mora da su se zatresle gaće. Gorepomenuti je Marković (koji preti da Abramovićki pomrači slavu) obznanio da u konaku umesto predsednika obitava „mračna strana Srbije“, a „jedna od studentkinja“ je „kao ilustraciju“ na violini odsvirala „Imperijalni marš“ iz filma Ratovi zvezda. Da sam na Vrhovnom mestu, izjurio bih iz konaka i violinistkinji zalepio hiljadarku na čelo.