Ide jesen, pravo vreme za raspirivanje histerije. U Pressu od prošle subote osvanuo je dramatičan naslov – „Dva miliona Srba trpi teror u regionu“. Nadnaslov još dramatičniji: „Katastrofalna situacija našeg naroda u okruženju“. Ostavimo načas po strani činjenicu da je i situacija našeg naroda u matičnoj državi takođe katastrofalna, pa da vidimo na osnovu kojih su to informacija vredni novinari plasirali ovu alarmantnu vest. Ako im je verovati, uradili su to na osnovu istraživanja izvesnog „Naprednog kluba“ na čijem čelu se nalazi onaj daroviti historik Čedomir Antić, bivši otporaš (lepo sam ja govorio pajtašima iz DOS-a: otpor je stvar za električare) i budući Dobrica Ćosić.
E sad, ne idem ja tako daleko da tvrdim kako je Srbima u regionu sve potaman. Ali ovde, na takozvanom „zapadnom Balkanu“, nikada nikome nije bilo potaman, niti jeste, niti će biti. Ali to nije tema ove kolumne. Sigurno je, takođe, da su našim sunarodnicima uskraćena izvesna prava – varira to od države do države – ali da su – osim na Kosovu – terorisani i da je situacija katastrofalna – nije tačno. Nekome to, međutim, ne odgovara. Tačnije – mnogima to ne odgovara. Razbaškarila se ovde jedna ekipa – sve moj do mojega – kojoj nikakva normalizacija ne paše iz prostog razloga što bi se u kakvoj-takvoj normalnosti jasno videle njihove abnormalnosti, osrednjosti i srebroljublja. I zato daju sve od sebe, a naročito od drugih, da se poluratno stanje ovekoveči ili bar prolongira do nekog narednog krvoprolića u kome vide svoju „istorijsku“ šansu.
Ne bi se, ipak, „Press“ odlučio na mobilizacioni senzacionalizam da redakcija nije procenila – ili da joj nisu procenili – da će katastrofički naslov goditi ušima državnika i sivih moćnika. Što nas dovodi do – žao mi je – ponavljanja. Bliže se izbori, jagma za vlašću obuzima i vlast i opoziciju, a zna se da se izbori ovde najlakše dobijaju kada je narod psihotizovan. To jest, kada je „nacionalno jedinstven“. Kada se to postigne, izbore dobija najbolji manipulator i najveštiji lažov. Ni prevrtljivci ne prolaze loše. Uzmimo gay paradu. Onomad, kada su izbori bili daleki, svi su se osim Đilasa i Palme utrkivali u davanju podrške paradi. Sad su svi jako uzdržani, prebacuju vruće krompire u tuđa dvorišta, a kako vreme bude odmicalo, naći će se dovoljno dodola koje će prizivati sumpornu kišu. (BTW! Mnogo se s tim zezaju. Sumporna kiša jednoga dana vaistinu može pasti. Tako je to sa magijom.) Sve u svemu, kako stvari stoje, nema nama izlaska iz začaranog kruga najbanalnijeg zamislivog populizma. Što, prevedeno na kolokvijalni srpski, znači da ćemo uskoro ostati i bez Kosova i bez EU. I bez još mnogo, mnogo veoma bitnih stvari.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
