Ne preostaje nam ništa drugo nego da se – u očekivanju da „odozgo“ stigne naređenje da se srpski narod i senat socijalno uznemiri i masovno pobuni – bavimo sitnim prepičkavanjima i svakodnevnostima i da konstatujemo da je u trci za plasman u Visokom Dupetu, krle22 „za prsa“ ostavio Vulina iza sebe, ustvrdivši u svojoj kolumni da se „šesti oktobar“ ipak dogodio, ali – da se Vlasi ne bi dosetili – prerušen u NJega Vrhovnog, za koga, inače, nisam baš siguran da mu to laska, jer mu je i peti oktobar bio krv pred očima.

Krleta22 je na tu kalendarsku metaforu ponukao intervju koji je Oliveri Bećković Goran Marković dao za NIN, a u kome je Goran konstatovao da je „vreme za pobunu“. Ta se izjava momentalno pretvorila u krv pred Krletovim očima, pa se u gnevu retoričko-podnarednički zapitao, a da zašto Goran nije stisnuo muda, pa srpski narod i senat pozvao na pobunu za Titovog vakta.

Pričasmo li pre neki dan o naknadnoj pameti i prethodnoj gluposti? Pričasmo. Ali krle22 očigledno iz priče nije izvukao naravoučenije. Ne verujem da je krle22 zaboravio (mada, ko zna) da je Titov vakat bio jednopartijska diktatura u kojoj su pozivi na pobunu bili teško krivično delo, a da je Srbija danas – bar na papiru – parlamentarna demokratija u kojoj su pozivi na pobunu (nenasilnu, naravno) sasvim legitimna i nekažnjiva stvar.

Pažljivo sam pročitao Krletovu kolumnu i iz čtenija zaključio da je krle22, kao uostalom i većina Srba, uvek prethodno pametan, a naknadno glup, iako je – kao takođe većina Srba – čvrsto uveren da stvar stoji obrnuto. Krle 22 je, recimo, bio sračunato pametan što JexS-u Tadiću nije u brk skresao, inače tačnu analizu DS-ovske vladavine blagovremeno, dok su zajedno duvali u istu tikvu, da ne kažem baš džoint, nego mu je to u brk skresao, naknadno, kad je tikva pukla, a JexS prdnuo u čabar.

I ne samo da Krle JexS-u nije skresavao u brk ono što mu sad kreše (kuku, dvosmislene li rečenice) nego se zdravo mrštio na novine i članke – uključujući i moje – u kojima je crno na belom pisalo da će JexS – nastavi li da po zapaljenim selima češlja babe, da miluje krave i šprica kokoške – vrlo brzo prdnuti u čabar. Sledi trenutak indiskrecije. Pre dve-tri godine naletim na JexS-a, na Sajmu knjiga, na štandu Geopetike i tom zgodom se zadržasmo u kraćem, srdačnom i prijateljskom razgovoru. Da ste ti i Krle čitali moje SMS-ove, kažem ja, JexS/u, onako zajebantski, sad bismo nas dvojica pričali uz šampanjac, okruženi kamerama, sponzorušama i obezbeđenjem, a ne ovako, ko sirci tužni bez iđe ikoga. Ama – tako nekako reče JexS – kurtalisao sam se bede. Možda on jeste. A jesmo li mi?