Kampanja

Nego da se mi spustimo na zemlju. Koliko vidim, ovih dana je u toku još jedan pompezan pokušaj države Srbije da se afirmiše i obračuna sa polumračnim stvarima koje je predugo sama sakrivala pod tepih. Jego Sijatelstvo je, izgleda, dalo befel popečiteljstvu i činovništvu da porade na globljenju tajkuna i procesuiranju prevaranata. Tajkun Beko je odmah dao intervju i uzvratio udarac. Kod njega je, kaže, sve legalno i legitimno, u načelu podržava prezidentovu ideju da se bogataši odreknu dela legalno i legitimno otetog novca, ali da bi bilo dobro kada bi prezidentovi tajkuni – ne manje legalno i legitimno obogaćeni – poveli kolo i dali primer kako se krvavo zarađene pare poklanjaju otadžbini.

Prezident je na to zarežao i odbrusio kako njemu kao predsedniku, jelte, niko neće deliti lekcije. I pročaja. Što rekao Aristotel: drag mi je prezident, al' mi je istina draža i ne mogu a da se ne saglasim sa Bekom, inače krajnje antipatičnim likom da bi, bezbeli, jako dobro i poučno delovalo na tajkune ako bi neki demokratski bogatuni odrešili kesu. Što se neće desiti. Pa, zar su se toliko mučili da se dokopaju vlasti, a sada da daju pare. No way.

E sad, kao i uvek kada država periodično pokazuje svoje zube izjedene karijesom, dolazi do još jednog večnog ponavljanja istog – do kampanje za apšenje i utamničenje pevaljke Cece Ražnatović. Tako i ovoga puta. Novine su pune skand