Konkurs za Apisa

Ubedljivo najgore je, izgleda, prošao džumhurbaškan, Nikolić, koji je na Gazimestanu najpre izviždan, da bi potom bio proglašen za izdajnika, dočim je Vulin, koji mu je tom zgodom sasluživao, proglašen za “Šiptara”. Predvidivo, takozvana demokratska javnost se momentalno uzobradovala, što je – po meni – posledica gadne kratkovidosti jer nam se, kako stvari stoje, lako može dogoditi da Tomu u jednom momentu počne pravimo od blata. Bolje je bilo kakva država nego nikakva, utuvite to đuturumi, i bolji je bilo kakav predsednik države nego nikakav. Toliko na tu temu.

Slaba je uteha, ako je uopšte uteha, činjenica da su džumhurbaškanu zviždali i da su ga vređali njegovi dojučerašnji saborci i istomišljenici. Naravno, Tomo ne bi bio Tomo kad ne bi iskoristio priliku da uvali dubaru. Mi smo, rekao je Tomas, spremni da pregovaramo sa svima, ali znajte, Albanci, da ste kuće – kojima, inače, želim dugovečnost i svaki birićet – podigli na srpskoj zemlji. Mislim da je, toga što se tiče, džumhurbaškan džaba krečio. Albanci, naime, vrlo dobro znaju na čijoj su zemlji (teritoriji) podigli kuće, a još bolje znaju da su rečene kuće podigli i od Srbije ih otcepili zahvaljujući tome što su se generacije i generacije srbijanskih državnika umesto uređenjem države i nadzorom nad teritorijama bavili pseudomitologijom i šatro metafizikom. Što, kako vidimo, i dalje udarnički čine.

Gde nam je bio Overlord? U Višegradu! U Andrićgradu! Zašto nije bio u Beogradu – valjda jedinoj varoši-pobednici Velikog rata u kojoj nije bilo zvaničnog obeležavanja stogodišnjice Sarajevskog atentata. E, to morate pitati njega. Ili još bolje – pitajte Mila Dodika. A možda vam to može reči i jedan čoek, takođe viđen u Andrićgradu.

Sad viđi vraga su sedam binjišah! Mile i Overlord u kežual izdanju, u farmerkama i košuljama, a Kusturica u crnom odelu i sa – istina nehajno – vezanom kravatom. Tom zgodom su, naravno, pale krupne, patetične i trogatelne velesrpske reči – od kojih bi se Andriću, garantujem, podigla kosa na glavi – ali Overlord je ipak – treba reći – sve vreme ostao unutar granica dejtonske (i političke) korektnosti. Što se za Mila baš i ne bi moglo reći. Konfuzija je, čestnejši publikume, sve veća, ne samo u Srbiji, nego i u svetu, a poznato je da u konfuzni tipovi svih zemalja u konfuznim vremenima vide svoju šanu. Čini mi se da je u Andrićgradu (a i šire) bilo poprilično takvih. Samo je Apis falio. Ali izgleda da je raspisan konkurs i za njegovo radno mesto