Nastavljamo da se raspadamo. U svakom pogledu, ne samo u kolumni. Samo se osvrnite oko sebe! Videćete isto ono što su naši pradedovi videli na početku XX veka – totalnu dezorijentaciju koja je kulminirala masakriranjem kralja Aleksandra i žene mu Drage. Na krvavi presto potom dolazi uzdanica crnorukaca Petar Karađorđević.
Da li su crnorukci bili zadovoljni novim kraljem? Ma jok! Nekih par meseci, da. Posle ne! I njemu su brzo počeli da rade o glavi. Kao zamena za Petra na zavereničkim sastancima su pominjani jedan ruski, jedan engleski princ i Franc Ferdinand! Da, da, isti onaj koji je nešto kasnije izgubio glavu u Sarajevu. Ako mislite da sam pustio mašti na volju, latite se knjige trezvenog naučnika Vase Kazimirovića, pa se uverite.
Dobro, da li je Petar Karađorđević doneo dugo očekivanu slobodu? Jeste, ali isključivo za tabloide. Opet mi nećete verovati, pa vas opet upućujem na Kazimirovićevu knjigu iz koje se možete obavestiti da u poređenju sa ondašnjim tabloidima naše današnje žutare odreda liče na Tajms. Ono, fakat – takvo beše vreme – nije bilo golih guzica i međunožja, ali sve ostalo je bilo mnogo gore. Ipak, ima i nekih razlika. Za razliku od današnjih dana, kralj nije imao kontrolu nad tabloidima i teško da bi se Petar (skupa sa sinovima) nanosio glave da nije izbila serija ratova (1912 – 1918) tokom kojih su smršeni konci Apisu i njegovoj družini, a posle kojih je „naš narod“ (zajedno sa susednima) po ko zna koji put „oslobođen“.
Da li je novonastala sloboda donela građanske slobode? Jeste Crven Ban! Na papiru – da, u stvarnosti uopšte ne. U stvarnosti je bilo kao što je oduvek bilo – obznane, raspuštanja parlamenta, diktature, politička ubistva, očijukanje sa fašizmom, pljačka, laganje, prodaja muda za bubrege i proče. Tako je to guzeljalo do Drugog svetskog rata, u kome su pobedu odneli komunisti. (Digresija: džumhurbaškan je onomad tu pobedu pokušao da pripiše srpskoj vojsci, ali ga je Vladimir Vladimirovič ispravio kao lošeg đačića i rekao da je to bila jugoslovenska vojska.)
Da li je nova Jugoslavija konačno donela slobodu? Kolektivnu, „klasnu“ – to da, ličnu, građansku, uopšte ne. Tu „slobodu“ i ja dobro pamtim, daleko joj lepa kuća. I u toj je „slobodi“ sve bilo jadno, bedno i potuljeno kao što je oduvek bilo, samo – fakat – nije bilo pljačke. I upravo zahvaljujući tome još uvek imamo nešto infrastrukture.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
