Ljušićeva odbrana

Dok je on direktor, rekao je Ljušić – a nadajmo se da neće biti još dugo – nijedna knjiga neće biti isečena. Nije stvar u sečenju knjiga, takođe je rekao Ljušić, nego u Zakonu o štampi i ograničenim kapacitetima Glasnikovih magacina. Šta nam je ispričao Radoš? Kad dvogodišnji ugovor istekne – a bivše, nenarodno “rukovodstvo” Glasnika pravilo je samo takve ugovore – izdavač, tvrdi Radoš, više nema pravo da prodaje knjige jer u tom slučaju autori imaju pravo da Glasnik utuže i zatraže visoku odštetu. Što je jedan od autora i učinio i ovajdio se šesto hiljada dinara.

Može biti da je tako. Priznajem da aneks nisam pročitao, niti mi je to padalo na pamet, jer mi – takođe – nije padalo na pamet da imam bilo kakve veze sa ljušićiziranim Službenim glasnikom. Isto tako priznajem da nisam nešto naročito upoznat sa ugovornim pravom – ako se to uopšte tako zove – ali imam određenog iskustva sa ugovorima i izdavačima. Tačno je da se ugovori sklapaju na određeni period – dve, tri, četiri godine – to varira od izdavača do izdavača, ali se to odnosi isključivo na autorska prava, što će reći da tokom tog perioda autor ne bi smeo svoje delo da ponudi nekom drugom izdavaču, dočim je štampani tiraž izdavačevo neotuđivo vlasništvo koje izdavač može da prodaje od dana izlaska knjige, pa do kraja sveta. Samo se promuvajte po knjižarama, pa ćete se – kad vidite impresume iz osamdesetih godina – uveriti da je tako.

No dobro, Ljušić je majstor vađevine, a postojeći sistem sveopšte obesmišljenosti ide naruku tipovima poput njega. Pronose se, međutim, po beogradskoj čaršiji i mahalama glasine da će Službeni glasnik u novoj preraspodeli moći dopasti šaka SPS-u, što će biti baš zgodna prilika da Radoš još jedanput promeni stranački dres. Rekosmo onomad – čovek radi po principu: jedna stranka, jedno javno preduzeće. Kad smo već kod SNS-a – koji je u opasnosti da izgubi Ljušića – nije zgoreg osvrnuti se na masnu laž koju je srpskom narodu i senatu plasirao Mrkić Ivan, nestranački popečitelj inostranih dela. Elem, popečitelj je onomad izjavio da je naš džumhurbaškan proveo čitava tri sata u ugodnom razgovoru sa američkim kolegom Barakom Obamom. Rade Cvetićanin je u vikend izdanju napravio majstorsku sprdačinu sa našim najnovijim spoljnopolitičkim uspehom, tako da mi je preostalo samo da kažem da sam iz pouzdanih izvora saznao da Obama već godinama nije proveo toliko vremena ni sa svojom ženom.