Luk, strela i strelac

… uvek me navede na grešnu pomisao da nije bez neke što je iz glagola „položiti“ izvedena imenica „položare“, za koju, pretpostavljam, da znate šta znači.

Espeesovske položare ove su godine otišle i korak dalje, pa je nekakvo „društvo za obeležavanje Miloševićevog lika i dela“ na čelu sa libidinoznim ing Mrkom podnelo zvaničan predlog da se u prestonoj kasabi podigne spomenik Miloševiću. Nemojte sad očekivati da na podobije dežurnih ibret haunuma i efendija zavapim ju, ju, ju! Strašno! To je povratak u devedesete! Naprotiv. Držim da bi espeesovskim položarima – pardon, predlagačima – trebalo izaći u susret, pod uslovom da zahvalna ideološka rodbina spomen podigne na nekom od privatnih placeva i o svom trošku, kako uostalom nalaže i „naša“ tradicija.

Budući da decenijama džaba krečim, ne vidim zašto ne bih džaba i idejno rešavao, pa sam spreman da predlagačima bez naknade ustupim idejno rešenje za Slobin monument, komplementaran sa Đinđićevim. Evo ideje. Ako je spomenik Đinđiću projektovan u obliku strele, Slobin bi morao biti u obliku luka.

U kom pravcu stvari idu, možda nije daleko dan kada će neko – evo, recimo, Vulin – podneti/položiti predlog da i strelac dobije spomenik. Tako će sama suština ovdašnje politike – seljački konceptualizam – biti kompletirana i materijalizovana u prostoru. I kao što su Đilasove kartonske Terazije bile zamišljene kao poligon za obuku provincijalaca i novobeogradske mlađarije za snalaženje u centru velekasabe, gorepomenuti memorijalni kompleks može poslužiti kao sredstvo očigledne nastave za buduću srpsku političku elitu.

Taj će memorijal, fakat, biti mnogo komplikovaniji za izradu zato što će morati da izobrazi čitavo jedno mnoštvo užeglih homunkulusa i opskurnih ličnosti, saučesnika u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, ali i za taj monument imam besplatno idejno rešenje. Evo ga. Ledeni breg od olova, sa figurom pucača Zvekija na vrhu i mnoštvom udubljenja u koja će potomci – kada u dalekoj budućnosti za to kucne čas – uturati rezane likove političkih pozadinaca, među kojima će – viđi vraga – biti i dilbera koji o martovskim idama skrušeno polažu vence na Đinđićevo stratište.

Gledam u kristalnu kuglu i vidim budućnost u kojoj učiteljice đacima iz provincije, okupljenim pred lukom, strelom i strelcem, pričaju sagu o golorukim srpskim junacima koju su, sledeći kosovski zavet i duhovnu vertikalu, onemogućili izdaju i izdajnika.