Mučenici

Otvorili ljudi srca i novčanike. I – šta? Saznanja porazna. Ljudi goli ko pištolji. Daj bože da ako sastave kraj s krajem. Medijska poruka kristalno jasna: „Pa, vidite li vi na kakvim smo mi finansijskim mukama usred komadanja Srbije; šta, bre, kukate; kad platimo račune, banka nam ne ostane. Uzmite se u pamet. Obuzdajte se. Pohlepa je veliki porok. A nije ni u srpskom duhu. Nebeskom narodu zemaljske brige ne priliče. Arlaukali ste: krađa. Otimačina, korupcija, a mi – evo – stavljamo na uvid svu dubinu naše skromnosti. Uverite se, putem istraživačkog novinarstva, koliko malo kletih para imamo, pa na osnovu toga gradite novi identitet. I uzimajte se u pamet.“

Fakat. Sledstveno Blicovom istraživanju, političari su nam sinji mučenici. Ajmo redom. Velikani principijelnosti i legalizma, DSSovci, obnarodovali su da je plata njihovog vožda „viša od prosečne“, ali „ne i neuobičajena.“ Aha! Sad će zlobnici pomisliti da ja sumnjam u Fiškalovu skromnost i da podozrevam kako mlati silne pare, a ja – paradoksalno – mislim da je Pravednik plaćen manje nego što zaslužuje. Uopšte ne menjajući mišljenje o gospodinu, da je čarobni štapić u mojim rukama, ne bih ja profesoru odrapio manje od 5.000.000 RSD mesečno, a vi nagađajte zašto je to tako. Da nije finansijska situacija kakva je – i više bih mu odredio. Za posao koji on obavlja – a ni o poslu ne menjam mišljenje – nikakve pare nisu dovoljne. Ozbiljno mislim. A vi mislite zašto tako mislim.

Ima, međutim, još velikomučenika. Dušan Petrović, na priliku, zamenik prezidenta i pročaja, prima stranačku crkavicu u iznosu od 102.500 dinara. E, jebem ti obračun. Pa šta onom širokogrudom navijaču bi da sitničari? Zar ne može zameniku da odbori okruglo 105.000. Ili da ga ograniči na 100.000. Ili se sve zasniva na bodovanju. Možda na pravilniku. Ko će ga znati. Ne lezi, međutim, vraže. Dušan još dobro prolazi, Vučić Aleksandar – i on je valjda zamenik – nedremano dirinči za 78.000. I to u nekoj privatnoj firmi, koliko sam razumeo, polomi se čovek od posla. Ali bar ne kenja u smislu 77.356 RSD. Okrugla suma, a on se – veselnik – snalazi kako zna i ume. Ne bio ja u njegovoj koži. Ajmo dalje, Vladimir Ilič, neki, (u prvi mah ga pomešah sa Velimirom Iličem) udružuje rad za naknadu od – hvala bogu okruglih – 100.000 RSD. Vidite vi, ako vas zanima, ko je čovek i gde radi. I za kako male pare radi. Ja bih tu stao, ali smela Blicova pera idu dalje. Ciljaju pravo u glavu. U srž problema. Stisnu petlju, pa upitaju LDP-ove aktiviste: „Je li, momci i devojke, kako vi stojite sa platama? Ima li toplog obroka? Regresa. Kako vas plaćaju?“ Ovi, pak, dadoše pošten, mada nejasan odgovor. „Plate su“, vele, „mizerne.“ I ja slično nešto mislim. Jeste mizerno. Fakat.