Nacionalističke penzije

Nadajmo se da će – sada kada je konačno progovorio – naći vremena (i načina) da se pozabavi Ljušićevim poslovima i danima. Do tada, da se mi pozabavimo onim što je već rekao. Šta je, dakle, Tasovac rekao Radi Stanković u intervjuu za NIN? Svašta nešto, cenjeni publikume. I svaka mu je – bez imalo ironije – bila ka vladikina. Naročito ona o ustanovama kulture kao sigurnoj kući za trećerazredne kadrove ovdašnjih suštinski trećerazrednih stranaka. Tako stvar, nažalost, stoji. Tamo gde stvari nisu postavljene naglavačke, politika (ali i sve ostalo) proizilazi iz kulture, kod nas Srba, međutim – verovatno zbog naše „posebnosti“ – kultura je uslovljena politikom. I upravo zbog toga su i naša politika i kultura ravne Pengovim mudima.

Tasovac je, nadalje, odlično uočio jedan problem koji decenijama izmiče javnoj percepciji, pa stoga na jednom mestu kaže da će lakše ubediti svoje kolege „na vladi“ da neke stvari treba radikalno menjati nego što će to biti slučaj sa kulturnom javnošću i nekim kulturnim radnicima. Nisam siguran da će mu „na vladi“ biti onoliko lako koliko očekuje, ali kulturne javnosti i kulturnih radnika što se tiče, tu će džaba krečiti. Ministarstvo kulture je tradicionalno mesto okupljanja sumnjivih, a srebroljubivih tipova. Trebaće Tasovcu povelika muda – a i podrška kolega „sa vlade“ – da rastera tu bandu. Pod uslovom da banda prethodno ne otera njega. I ja sam, cenjeni publikume, u više navrata džaba krečio na tu temu. Skretao sam – u granicama svojih skromnih sposobnosti – pažnju na poraznu činjenicu da je takozvana srpska kultura vrlo često porodični biznis i da je zatvorena unutar kruga od najviše deset hiljada ljudi. Sto puta sam govorio (u vetar) da Beograd (to jest – krug dvojke) u kulturnom smislu, fakat, jeste evropska varoš, ali da Mala Azija počinje već u Lipovičkim šumama.

Druga stvar koja mi se svidela u Tasovčevom intervjuu jeste namera da obustavi nacionalno penzionisanje. Ta je odluka došla takoreći u minut do dvanaest, jer – imajući u vidu prethodnu – ne smem ni da zamislim listu ovogodišnjih nacionalnih penzionera. Popečitelj Tasovac je u pravu kada kaže da su nacionalne (tačnije rečeno – nacionalističke) penzije bile neviđena profanacija – šta profanacija, najobičnija sprdačina – sa pojmom visoke kulture. Ideja kao takva, kaže nadalje Tasovac, nije loša, dobra je štaviše, ali – takođe kaže Tasovac – nedostaju kriterijumi. I to je fakat! Odnosno, nije fakat, nego posledica načisto degenerisanog populizma. Možda bi Tasovac mogao nešto učiniti na menjanju srpskog matrixa (ne metrica, aludiram na film), ali u tom slučaju će mu trebati snažna podrška „na vladi“. Među nama – sumnjam da će je dobiti.