Ne pucaj

Poglavar, međutim, Demokratske stranke Srbije priliku nije propustio. Budući da je prilika bila, da kažemo, svesrpska, Sahibija se uzdržao od uobičajenih, nadutih i smornih dssovskih saopštenja i lično se drhtavim glasom obratio gradu i svetu. I šta nam je rekao? Ništa naročito. Uobičajene stvari. Da treba da se okanemo evrointegracija koje pogubno utiču „na sve što je srpsko“ i da se okrenemo „političkoj neutralnosti“, političkoj novotariji dostojnoj „srpske misli“, koju je takođe izmislio u trenucima prosvetljenja. Izgleda da u gluvoj sobi u kojoj provodi svoje istorijske dane Srpski mislilac nije primetio da odavno nema nikakvih evrointegracija, da već izvesno vreme ovde nema praktično ničega osim poodmaklih procesa dezintegracije društva, političke logike, stvarne državnosti i – da ne dužim – svega ostalog.

Tomislav Nikolić je sa svoje strane postupio državnički. Čestitajući Dan SANU, džumhurbaškan nije odoleo porivu da mobiliše takozvane akademike. „Sprem’te se“, ciknuo je Tomislav, umal ne rekav „četnici“, al se izgleda na vreme opsetio da među našim besmrtnicima ima i partizana, pa se ujeo za jezik. Sprem’te se, dakle, akademici, nastavio je Nikolić, da nam pomognete da nađemo rešenje za Kosovo, jer ste vi, akademici, „temelj i stub srpstva“. Predsednik akademije, Hajdin, baš mu je lepo odgovorio u stilu, vi ste, gospodine, kopali i rukama i nogama da se dokopate vlasti. Sada kada ste zaseli na Andrićev venac, počnite da radite svoj posao, što će reći da rešavate državne probleme, a mi, kao ljudi i kao akademici možda vam možemo izaći u susret lepom rečju i ponekim savetom.

Čuveni „dobro obavešteni izvori“, ali i dobri poznavaoci petparačkih misterija srpske politike smatraju da se u čiča-Tominoj kolibi na Andrićevom vencu nešto kuva, da se sprema nekakav dil sa Prištinom, da je na pomolu neki kompromis, čemu u prilog idu i najrecentnije govorancije Ivice Dačića u kojima ima, za ovdašnje prilike, nepodnošljivo mnogo racionalnosti. Pa kad je tako, to jest kad je dogorelo do nokata, pretpostavljam da Nikolić konta, daj da podelimo odgovornost sa „stubom i temeljem srpstva“, akademicima, a sa „zgradom“, to jest sirotinjom rajom, posle ćemo lako.