Kad se neko, makar i sa velikim zakašnjenjem otrezni ili opasulji, onda naš narod ovako kaže: Došlo mu iz dupeta u glavu. To se nedavno dogodilo i premijeru naše zemlje ponosne, Ivici Dačiću. Ako se ne varam, premijer i policajni popečitelj je prvi srpski političar koji je javno rekao da smo izgubili rat i da je „Kosovo oteto“. Time se verovatno žestoko zamerio opštenacionalnom Đorđu Vukadinoviću, pa jednoga dana – kada padne sa vlasti – Dačića čeka NSPMovski topli zec i zvonka titula „izdajnik“.
Pravo je čudo kako je još nije zaradio. Ej, more, pa Jego je ex Sijatelstvo zbog neuporedivo bezazlenijih izjava bivao promptno proglašavan il ustašom, il izdajnikom, a sada se sve okrenulo naglavačke i Dačić ne samo da nekažnjeno priznaje kapitulaciju nego ide i korak dalje i tvrdi da se (možda) šteta može bolje (ali delimično) izvaditi pregovorima, a ne ratom. Rekoh li ja onomad, još dok se useljavao u kabinet u Nemanjinoj da je Dačić čovek posebnog kova. Tu pre neki dan nije podržao patrijarha u nameri da nas vrati petsto godina unazad, a ovih dana se oglušio o Ćosićevu dogmu da „Srbi dobijaju u ratu, a gube u miru“. Dosta je toga bilo, smatra premijer. Vreme je da počnemo dobijati u miru. I vaistinu jeste. Samo ne vidim kako. A sumnjam da to i Dačić vidi.
V čjom, dakle, djela? Čemu takve, preteške reči? Eh, čemu? Dačić se sprema na put u Brisel, gde se mora sresti (možda i rukovati) sa Hašimom Tačijem, pa sada drži govorancije o „statusnoj neutralnosti“ i o „neobranom grožđu“ u kome smo se našli zahvaljujući prethodnoj, izdajničkoj vladi, svejedno što je premijer bio i u toj vladi. Uprkos, međutim, popriličnoj količini gromkog mrsomuđenja, tako karakterističnog za srpski „politički diskurs“, Dačiću se mora priznati visok stepen državničkog razmišljanja i ponašanja.
Rekao bih da policajni popečitelj, kao iskusan političar, odlično shvata neodrživost trenutne situacije i svu pogubnost ignorisanja realnosti. A to je, dame i gospodo, popriličan iskorak. Kosovski Gordijev čvor se mora nekako (bar delimično) razdrešiti da ne bi, počem, i Srbija dibidus zaglavila u ćorsokaku, u kome se već nalazi. Jer Kosovo, vaistinu, neće biti vraćeno Srbiji tako što će mu se prišivati pridev „lažno“, a još će se manje vratiti ako naši državnici ne budu išli na međunarodne skupove na koje se pozivaju „lažni kosovski državnici“.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
