Ništa novo

I uopšte. Ali – stavite ruku na srce čorbadžije i džabalučari – da li su trivijalnosti iz vaše mladosti išta bolje? Uzmimo aferu „Bradata pevačica“, koja je dobrano uzdrmala svet, a bogme i Srbiju. Neki austrijski trandža pobedio na Evrosongu, njegove slike preplavile internet, pa su sledstveno stigle i do mojih očiju. I – kakav mi je bio utisak? Končita Vurst – trandža ko trandža, lep(a) ko slika, samo bradata. Brada, mora joj se priznati, politički korektna, štucovana. Predvidivo, pobeda Končite (u prevodu) Kobasice izazvala je pravu konsternaciju u redovima lokalnih ćudorednika. Propast Evrope! Sumrak Zapada. I pročaja. U toj stvari se slažem sa ćudorednicima. Taj Evrosong je živi užas i ključni dokaz svetskoistorijskog ćorsokaka. Pisao sam o tome – ako se sećate – u više navrata. Ali nešto se ne sećam da su se ćudorednici uzibretili kada je jedne godine nagradu odnela tadašnja naša „slovenska sestra“, Ukrajinka, koja je cenjenom euroauditorijumu i urbi et orbi pokazala – obrijanu mindžu.

Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da cenjeni publikum koji uživa u pesmuljcima sa Evrosonga, koji udarnički navija i glasa „za naše“, zaslužuje da vidi mnogo gore stvari od bradate pevaljke i Ukrajinkine mindže. A videće ih, tvrd vam stojim. Bradate žene što se tiče, ništa to nije naročito novo. Ja sam jednu takvu prvi put video pre najmanje pedeset godina. Ali ne na Evrosongu, nego u provincijskom cirkusu koji beše navratio u Bajinu Baštu. To je ukratko poenta ovih mojih majskih lamentacija. Bilo je oduvek loših viceva, ali oni nisu bili udarne vesti u novinama. Bilo je, kako vidimo, i bradatih žena, ali one su nastupale u cirkusima, a ne na festivalima. I – što je važnije – nisu pevale. Bilo je, nadalje, damica koje nisu bile s raskida da pokažu mindžu, ali su to činile u Picinom parku. Bilo je, da kažemo, momčića koji su smatrali da se do mindže najlakše dolazi silom, ali su obično sedeli u apsanama, a ne u Vladi Srbije. Mogao bih vas staviti na krilo i danima vam pričati kako je nekad bilo, ali ne vidim poentu. Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da je u ovakvim okolnostima, bar privremeno, stvar najbolje okrenuti na zajebanciju. Ne znam kako vi, ali ja držim da svet koji se pretvorio u mešavinu provincijskog cirkusa i Picinog parka ne zaslužuje neku naročitu pažnju. Dok se ne popravi.