Ali umesto da se veseli dobitku, u SNS-u rastu apetiti. Vojvodina joj je trn u oku. Vojvođanske vlasti su – objašnjava SNS-ovski tink tank – nakon poraza u Odžacima, Voždovcu (i gde ono još beše) izgubile legitimitet, pa, biva, sad bi valjalo raspisati pokrajinske izbore. Lično: nemam ništa protiv, samo mi na Crven Ban ide SNS-ovska logika. Jer, pazite, kada neka stranka (ili koalicija) osvoji većinu na izborima, onda legitimitet može izgubiti samo u skupštini, a nikako u opštini Odžaci ili u Mesnoj zajednici Pičkovac. Rečena logika – čija upotreba često dovodi do nelogičnih situacija – ne zasniva se, naime, na trezvenoj političkoj proceni, nego na slutnjama, intuiciji i željama. SNS-ovcima se čini da se raspoloženje biračkog tela promenilo, slute da bi na novim izborima prošli bolje nego na prethodnim i žarko žele da se dokopaju vlasti.

Dobro, razumem ja SNS-ovce. Godine provedene u opoziciji bile su im frustrirajuće iskustvo. Razumem ja, takođe, da od SNS-ovaca ne treba očekivati neko naročito razumevanje političke filozofije. Ali bar bi Overlord, koji se baš odao čitanju, trebalo da shvati skrivene opasnosti prevelikog eksponiranja. Siguran sam da je Vučić svestan da apsolutna vlast uspeva samo u autoritarnim društvima. U kojima ne postoji mogućnost izbora. Ali opet, teško je odupreti se težnji da se prigrabi sve što se prigrabiti da. Uprkos novijoj srpskoj istoriji koja svedoči o prolaznosti sile i slave ovoga sveta. Uzmimo Miloševića. Na početku je bio neuporedivo popularniji od Overlorda, da bi posle deset godina završio u ropotarnici istorije. Sledeći naš apsolutista, Koštunica, takođe je bio popularniji od Vučića, a pogledajmo gde je sada – u Pečatu i Večernjim novostima, sa podrškom blizu granice cenzusa.

Jego ex Sijatelstvo je – vaktile – bio popularan bar koliko i Overlord, a gde je sada. Eno ga u Utisku nedelje, gde pokušava da ponovo okupi razbucanu stranku. Ne znam zašto Vučić misli da su on i SNS izuzetak od srpskog pravila? Koje glasi – dok si na vlasti, obožavaćemo te i proglašavati počasnim građaninom svih naših gradova dok nam ne dosadiš, a kad nam dosadiš, gledaćemo te kao smrdljiv sir.

Tako će to, cenjeni publikume, ići do u nedogled, sve do jednoga dana u dalekoj budućnosti kada će iz srpskog dupeta doći u srpsku glavu da vlast ne treba temeljiti na ovoj ili onoj ličnosti, nego na institucijama. Tamo gde su moćne političke ličnosti, nemoćna je politika, a država je kilava. Zar nije tako, kilava državo naša?