Možete li, (stariji) cenjeni publikume, zamisliti da je pre trideset godina u novinčinama osvanula sledeća vest: „Dragan Džajić nokautirao Nebojšu Čovića“? Ne možete! Ne mogu ni ja, fakat. Uz malo preterivanja, ta bi vest bila ravna senzacionalnom naslovu „Mahatma Gandi obio mesaru“.
Ali eto, ova prva vest je osvanula na stranicama naših sve crnjih žutara. Što znači da je Rogonja došao po svoje. Jer ako je legendarno miroljubivi Džajić pribegao sili, onda nešto žestoko nije u redu sa nama, u nama i oko nas. Treba nešto hitno preduzimati dok je još vremena, mislim – dok ne legne krv.
Kao zakleti mrzitelj većine sportova, pogotovo onih profesionalnih, ja sam blagovremeno upozoravao da država Srbija pod hitno treba da se odvoji od Crvene zvezde i Partizana, to jest da ih prepusti sudbini i tržišnoj ekonomiji. Ako izvesna gospoda hoće da idu na tekme, da se loptaju i da mlate i troše pare, molim u redu, ali, takođe molim, neka to rade o svom trošku. Neka pod nedremanim okom finansijskih sejmena kupuju i prodaju klubove i igrače do mile volje, ali neka ne očekuju da im kestenje iz vatre vade političari i da im rupe u budžetima popunjavaju parama takozvanih poreskih obveznika. Mnogi od vas su gledali onaj lepi film Montevideo, koji je odličan primer kako treba postaviti stvari u sportu. Hoćete na Mondijal (tako li se to zove), hoćete. OK, braćo, fuzbaleri! Nađite sponzore (možda je bolje sponzoruše), angažujte nekog klinca da posle tekme čisti cipele i tako sakuplja kintu za putovanje, pa – ako pobedite Bugare – ajte vi tamo gde ste naumili, a mi ćemo navijati.
Tako bi to trebalo, ali nije tako. Mene je lično još od SFRJotovih vremena mučilo pitanje: zašto se naši političari grabe za mesta predsednika i članova upravnih odbora u fudbalskim klubovima i ni do dana današnjeg nisam odgonetnuo u čemu je tajna. Onu bajatu priču o ljubavi prema sportu valja odmah okačiti mačku o rep. Neka je muljavina u pitanju, ali – rekoh već – nikada nisam provalio kakva. Dobro, de, u političkom sistemu socijalističkog samoupravljanja fudbalski klubovi su raspolagali popriličnim sumama „sivog novca“, bajagi za kupovinu igrača, pa se tu mogao omastiti brk. Ne znam, međutim, zašto su tradiciju nepristojne bliskosti sporta i politike nastavili i demokratski političari, kad već mogu da mažnjavaju gde im se prohte. Možda bi ovo pitanje trebalo postaviti gospodi koja tvrde da su Tito, titoizam, zvezda petokraka, partizani i komunizam upropastili Srbiju, a koja – s druge strane – tvrde da su Partizan i Zvezda temelji srpstva.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
