Pepeo nad Evropom

A vulkan, sam po sebi beznačajan. Ne dao bog da je eksplodirala Etna ili Vezuv. Gledajući apokaliptične slike sa aerodroma, nešto mi dođoše dragi oni naučnici koji po History chanelima i Explorerima samouvereno obaveštavaju publikum da ako se neki asteroid ili kometa prečnika dvadeset kilometara ustreme na majčicu Zemlju, da to, zahvaljujući napretku nauke i tehnike, neće biti neki nerešiv problem. Bog me ubio ako oni zadrtiji među naučnicima-katastrofičarima ne priželjkuju da iz vasione nahrupi nekakva gromada da bi dokazali da su u pravu.

Takvim ja nikada nisam naročito verovao. A posle čitanja knjiga Pola Virilioa, ne verujem im uopšte. Genijalni arhitekta je, naime, otkrio jednu naoko očiglednu stvar, da je katastrofa imanentna tehnologiji. Da je, da tako kažemo, ugrađena u nju. Izmislite avion, veli Virilio, to je lepa stvar. Ali ste istovremeno izmislili i avionske nesreće. E, sad. Ako se treba uzdati da će tehnologija kao potencijalna katastrofa biti dostatna da spreči prirodne kataklizme, onda je bolje da se vratimo starim i proverenim modelima uzdanja u Boga ili u sreću. Jer, ako šaka pepela nad Evropom potrese ceo kontinent, bolje i da ne mislimo šta bi se dogodilo da s neba krene nešto mnogo ozbiljnije. Erupcija vulkana je još jednom pokazala suštinsku ranjivost tehnološke civilizacije. Kao što je to pokazao 11. septembar. Ili sletanje cesne na Crveni trg pre toga. Diljem Evrope, međutim, sve se to nekako podnosi i strpljivo čeka da se raziđe dim. Šta se dogodilo ovde, u raju panike i paranoje svake vrste, kada je plasirana vest da će pepeo stići nad nebo iznad Srbije, to se moglo i predvideti. Čuda i pokore. Stiže pepeo. Dobro, da ne grešim dušu, pomama je bila neuporedivo manja od one prilikom pomračenja Sunca, ali duhovi su se uznemirili. Treba li zatvarati prozore? Da li puštati decu napolje? Jesu li hirurške maske dovoljne ili se valja poslužiti gas maskama. A šta ako je pepeo radioaktivan. Ili, ne daj bože, kancerogen. Da tu nisu umešani prsti antisrpskih zaverenika. Čekaj, bato, znaš li ti gde je Island? Kako pepeo može doći dovde? Nisu to čista posla. Juče (subota popodne) ljudi idu ulicama i svaki treći gleda u nebo. Ne bi li ugledao smrtonosni oblak i dojavio vatrogasnoj službi. Da budem iskren: i ja bacih nekoliko pogleda u plavetnilo. Ni traga pepelu. Nešto mi taj pepeo, skeptičnom kakav sam, zaliči na onaj lanjski svinjski grip, već sam mu i ime zaboravio. Biće da je i to deo novog svetskog trenda: povremenog zastrašivanja stanovništva. Zar nisu vulkani i do sada bljuvali vatru, pepeo i dim, a sve išlo svojim tokom? A nas i pepela što se tiče, veća su opasnost dame i gospoda koji pepeljare iz automobila habitualno istresaju na ulicu.