Organi naše pravne države po ko zna koji put su se oglušili o zavet majke Jevrosime koja je onoliko preklinjala sina (i potomke mu) „da ne sude ni po babu ni po stričevima“.
Na Ju Tjubu i po raznoraznim blogovima ovih dana se zavrteo video klip na kome vidimo policajca koji pomaže da mortus pijani, ali verovatno dobro pozicionirani đuvegija sa najmanje 2,0 promila alkohola u krvi, nađe sigurno utočište za sebe i auto ni manje ni više nego na parkingu Doma, je li, Narodne skupštine. Sad, sa umetničke tačke gledišta, klip je pun pogodak. Delija se zdravo muči, pandur mu u sred sredine Beograda pomaže koliko može; dokopavši se konačno imunitetskog prostora pred najvišim zakonodavnim telom, veseljak maši put i kola kreću niz stepenice, ali u odsudnom trenutku, ponovo uspostavlja kontrolu nad vozilom. Auto se zaustavlja. Izbauljava naš delija i odmah se maša za mobilni. Ne čuje se šta priča, ali bih se kladio da replika ide otprilike ovako: „Đole (ime izmišljeno), pino sam malko, vidi majke ti da ne mi gu zemu dozvolu.“
Sve se to, velim, događa u strogom centru grada, ispred hrama srpske demokratije, pred očima desetina vozača, prolaznika i – da stvar bude gora – pred objektivom nečije kamere. Sve se to događa u danu kada su strogi, ali pravedni poslenici MUP-a garantovano oglobili dvestotinak veselnika zbog toga što su u žurbi zaboravili da upale svetlo ili vežu pojas. Ne bi sad trebalo izvlačiti zaključak kako ja zagovaram javašluk, nepaljenje svetala i nevezivanje pojaseva. Jok, daleko bilo. Ali kao jedan od već globljenih po novom zakonu (sigurno je najbolji u Evropi i lider među zakonima u regionu) pomalo se osećam kao majmun. Počnem, računam, ja nisam naleteo na policajca mekog srca koji bi me potapšao po ramenu i svojeručno okrenuo prekidač, nego me sudbina nanese na jednog odanog striktnoj primeni zakona. Na stranu što je naš Đuvegija vozio ko zna koliko kilometara u žestokom beutu pre nego što se dokopao tihe skupštinske luke. Pravo je čudo kako onako naćefleisan nije usput nekoga (ili samog sebe) ubio i obogaljio. Lepo se vidi: nije mogao da drži pravac pri minimalnoj brzini i na širokoj skupštinskoj džadi. Mora se čovek zapitati: šta ga je nateralo da u takvom stanju upali auto i krene na put? Mogao je da pozove taksi, ali – vraga – skupštinska blagajna benzin plaća samo poslanicima. Računi za taksi se ne priznaju. Može biti da ga je na avanturu ohrabrila svest da (možda) ima imunitet ili da je blizak sa nekim ko ima imunitet, a u Republici Srbije se poslanički imunitet ne shvata kao pravo da se ne snosi odgovornost za stavove iznete sa govornice, nego kao licence to kill. Sigurno je delija ovako kontao: „Dobro, jesam malo popio, može biti da ću zakucati u neka kola, ali vrlo važno. Pa i vrapci znaju da ovde državni ljudi mogu da gaze, lome i sakate ljude, ali da zbog toga nikada ne odgovaraju.“ Nije, brate, u redu. Ko ima srca da zakera na zakonu o saobraćaju dok nam otimaju Kosovo? Samo izdajnici i Sorosovi plaćenici. Pred nama je istorijska borba za suverenitet, rat takoreći, a u ratu su neminovne i žrtve, a patrioti valjda imaju pravo da bol za izgubljenim zemljama katkad utope u dobroj kapljici. Baš me interesuje medijaks budućnost ovog incidenta. A komentar? Odličan komentar je dao nepoznati glas iza kamere, iz off-a: „Jebem ti ovakvu državu.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
