Platonska rezolucija

A prekjuče, nakon što je vlada usvojila Rezoluciju o Kosovu, vinuo se do vrhunaca mistične gnoze. „Proteklo je mnogo vremena“, tako je rekao Toma, „i ono što danas radimo je minimum u odnosu na ono što smo mogli da dobijemo pre nekoliko godina i maksimum onoga što bismo mogli da dobijemo kroz nekoliko godina.“ Verovatno će se naći neki mudroser da nam rastumači šta je to što smo mogli dobiti pre nekoliko godina, a nismo dobili, ali će biti poteškoća da taj svat dokuči zašto sada spuštamo loptu i zašto se zadovoljavamo budućim maksimumom.

Tekst Rezolucije nije objavljen, što je, samo po sebi, pametan potez. U politici, pogotovo balkanskoj, nije pametno otkrivati namere. Ali ipak je procurila vest da je Nikolić učinio izvesne ustupke ezoteriji odričući se namere da, kada mu ćefne, prekine razgovore sa Prištinom. Takođe je izbačena i ona mudrolija (koju je belćim sašio onaj mitski šnajder Đura) saglasno kojoj „ništa nije dogovoreno, dok sve ne bude dogovoreno“. Štaviše, guru ezoterijskog krila u srpskoj Platonovoj pećini, Ivica Dačić, obznanio je da je objavljivanje prvobitne verzije platforme „bilo greška“ i zamolio sve „koji se bave javnim i državnim poslom da se drže toga“. Pretpostavljam – kao pijani plota. Naravno, premijer nije mogao, a da ne spusti komšiluku. Evo šta je Dačić rekao: „Naša braća Slovenci i Hrvati su pedeset godina jedno pričali, a drugo radili i nikada nisu rekli šta im je platforma, a mi imamo običaj da objavimo i ono što nećemo da radimo.“ Šta da vam kažem? Svaka mu je ka vladičina. Videćemo i zašto.

Dačić verovatno misli na svojevremene (manje-više) potajne pripreme „naše braće“ za otcepljenje od SFRJota, ali previđa da ni Hrvati, ni Slovenci nisu imali Kosovo. Dočim smo mi stalno objavljivali ono što „nećemo da radimo“ i neprestano se čudili zašto nam to ne ide od ruke.