Kad oćeš Sebastian Kurtz, pristup blogu zabranjen, a umesto neiscrpnog vrela mudrosti zapandrčeno obaveštenje, citiram: „Izgleda da niste dobili pozivnicu za čitanje ovog bloga. Ako mislite da je u pitanju greška, možda ćete želeti da se obratite autoru bloga i da zahtevate pozivnicu.“

Dobro razmislivši da li će mi život biti prazan bez pristupa Abu Ćirjakovića blogu, upitavši se mogu li podneti taj udarac, zaključih na kraju da ću nekako preživeti i odlučih da se autoru ne obraćam sa zahtevom (molbom) za pozivnicu, ali istovremeno odlučih da se obratim Vladi Srbije i da Abu Ćirjaka predložim za političkog komesara Komunalne milicije koja je, kako se onomad obavestih, u fazi osnivanja. Biće to, garantujem, pravi čovek na pravom mestu.

Onaj naš Marsovac – koji je već na prilazima Beogradu – mogao bi, daleko, bilo pomisliti da Srbija postaje policijska država.

Ima već tajnu, javnu, vojnu i komunalnu policiju, šta će joj sad komunalna milicija? Hoće li Srbija – mogao bi se zapitati Marsovac – imati dovoljno kriminala (i kriminalaca) za toliko policajaca i milicajaca?

Da stvar počem ne prođe kao sa Medicinskim fakultetom koji je osnovan pre nego što je u Srbiji uopšte bilo bolesnika.

Ima tu još jedna stvar. Zašto baš – milicija? Da li zato da se učini Aleksandru II Vulinu koji je policiju zvao „milicija“ još podugo nakon što je (na jedvite jade) preimenovana u policiju.

Još tu ima stvari, Vikipedija kaže da je milicija paravojna formacija naoružanog naroda, a u predlogu milicijskog zakona stoji da komunalni milicajci – iako će imati poširoka ovlašćenja – neće biti naoružani.

Ima zasigurno zlih jezika koji će praviti nezgodno pitanje da li se možda narodna – pardon komunalna – milicija u stvari i ne osniva zbog dobrobiti i bezbednosti komuna, nego zbog uhljeblja milicajaca, koji će – postoji osnovana sumnja – biti listom regrutovani iz članstva i sipmatizerstva vladajuće stranke.

Postoji jedna još osnovanija sumnja da bi komunalna milicija, zlu ne trebalo, lako mogla prerasti u parijsku, a odatle do Bejruta samo je mali korak, još manji nego što je trebalo bejrutskim milicijama, jer je za razliku od Bejruta, Beograd već razoren i raskopan.

Gornja bojazan je bila moja ideja vodilja da za milicajnog politkoma predložim Abu Ćirjaka, kao osobu dobro verziranu u saharska i podsaharska posla. Imam li predlog za komandanta? Imam. Ne vidim pogodniju ličnost od Rambovog DŽeme, čeličnih krila naše armije.