Prekretnica

No, dobro, sada kada Čitluk Sahibija obeučen tumara po nemirnoj granici cenzusa, bespredmetno je baviti se njegovom sumanutošću. Razložnije je da mi pogledamo šta se radi na dvoru Jego Sijatelstva. Ka i vazda, dvor je obavijen izmaglicom ćutnje i mistifikacija, mada ponešto procuri u javnost koja se odmah na smrt uplaši procurotine. Naš gospodar i njegov spoljni ministar očigledno imaju više informacija od nas običnih smrtnika i sve što se na tu temu može reći jeste da te informacije ne govore ništa dobro. Jeste, nemački je spoljni ministar – čije su neprijatne poruke u patriotskoj javnosti odmah bagatelisane njegovom homoseksualnošću – takođe bio dvosmislen. Daje se naslutiti da je Vestervele – kad se osamio sa Tadićem (čudi me da tabloidima ovo nije zapalo za oko) – izvadio kristalnu kuglu i svom domaćinu pokazao budući razvoj događaja u Srbiji.

Nije Gospodar morao čekati Nemca, uz to – sakloni Bože – i adžuvana. O svemu tome se mogao lepo obavestiti iz baba Kuraninog proročanstva o kome je i na ovim stranicama bilo reči. Idem tako daleko i kažem: nije morao ni baba Kuranino proročanstvo listati. Tvrd vam stojim – zna Jego Sijatelstvo vrlo dobro da će, nastavi li sa histeričnim spoljnopolitičkim kurčenjem, Srbija u veoma dogledno vreme postati mračni vilajet, vrlo sličan vilajetu koji se od njega otcepio. Što će reći: carstvo bezakonja, obećana zemlja jurodivih maloumnika i Eldorado korumpiranih politikanata u službi kriminala. Sve pomenuto je već prisutno, dosta jako i samo čeka pogodan momenat da stvari preuzme u svoje ruke. Ima Gospodar i sasvim dovoljno moći da zaustavi negativnu spiralu. Ima za to i skupštinsku i glasačku podršku. Pa, pitanje je sad, zbog čega okleva?

Sad ću da vam kažem. Kosovska priča, nastala u poslednjoj četvrti XIX veka, onovremeno donekle i savremena i funkcionalna, vremenom je prerasla u okamenjenu društvenu laž. I opet ću ponoviti: da je stvarno Kosovo bila bilo čija stvarna briga, ne bi nikada odlazilo iz Srbije. Ideološko, pak, Kosovo, u koje ništa ne treba ulagati, a koje donosi politički i svaki drugi profit, nikada i nije bilo u Srbiji niti na bilo kom drugom mestu. Sada već svi znaju da se tu radi o laži. Političari znaju da lažu, sirotinja raja zna da je lagana, u suštini nikoga, osim ljudi na Kosovu, za Kosovo nije briga, ali niko se ne usuđuje da kaže da je car go. E sad, ostaje nam da vidimo kako će stvari dalje teći. Da li će se – što bi bilo dobro – nacionalna energija preusmeriti na konsolidaciju preostatka Srbije ili će se nastaviti sa destruktivnim konceptualizmom odbrane nečega što se odavno nema. Ako ovo poslednje preovlada, evo besplatnog saveta: kupujte kožne gaće.