Promena anestezije

Juče izađoh iz jedne (Klinika za vaskularnu hirurgiju) pa govorim iz svežeg iskustva. Još davnih sam ja dana u nekom fikcionalnom pisaniju spomenuo da bi ovaj svet bio mnogo bolje mesto da je organizovano kao klinika, u kojoj se zna hijerarhija, u kojoj se poštuju procedure i u kojoj se, da skratim, zna svaki red i može biti da bi svet tako bio i organizovan da nije onog večito „ali“ što devojci sreću kvari.

U bolnicama, naime, nema nikakve zabave, nikakvih spektakularnosti, nikakvih kalakurnica, nikakvih cirkusijada, nikakvih šarada i grand parada, svega, ukratko, što ovaj svet čini zanimljivim, primamljivim za život, ali teškim za organizaciju. Pacijentovom odmoru od tegoba i dosade srpske svakodnevice značajno doprinosi i totalna anestezija – pod uslovom, naravno, da se iz nje probudi, što je meni, to jest mom anesteziologu pošlo za rukom – što će reći stanje (privremene) apsolutne isključenosti čula i svesti. Kad sam se, kako rekoh, probudio iz anestezije, osetio sam se, verujte mi na reč, nekako resetovan.

Nije baš da huškam na totalnu anesteziju ali je toplo preporučujem svakome kome je potrebna. U ciničnija vremena bih je preporučio i nekima kojima uopšte nije potrebna čisto kao (psiho) terapiju dvaput-triput nedeljno, ali bolovanje me je pročistilo, produhovilo pa ću se uzdržati od toga.

Svemu što je lepo, kao što znamo, brzo dođe kraj, pa je tako došao i kraj mom bolničkom lenčarenju i evo me – što reko onaj tip iz Matrixa – ponovo u pustinji realnosti. A kad smo već tu, nije zgoreg da se podsetimo šta rade žene kada odluče da promene život? Promene frizuru, eto šta. A život im ostane isti. Ili postane gori.

Isto to – iako, bar na papiru, nisu žene – rade i naše političke stranke, naročito demokratska, samo što umesto frizure menja predsednika. A sve joj drugo ostane isto. Ili se pogorša. I – šta? Dok sam ja lebdeo u blaženstvu totalne anestezije – neposredno pre, ili malo posle toga – Demokratska stranka je potegla pa većinom glasova (demokratski, fakat) za predsednika izabrala Dragana Šutanovca, a Bojana Pajtića poslala u ropotarnicu istorije.

Smatram to još jednim u seriji loših izbora i nepromišljenih poteza demokrata, koji lagano počinju da srljaju u „negativnu spiralu“, jer držim da Dragan Šutanovac – u političkom smislu, naravno, čoveka privatno samo ovlaš poznajem – spada u grupu ljudi koji nisu ni rđe ni katili, ali kojima bi totalna anestezija jednom-dvaput nedeljno dobro činila. Ovako će – kako stvari stoje – u totalnu anesteziju otići DS i veliko je pitanje kada će se – i da li će se – iz nje probuditi.