Нестаде и Радио Б92, онакав какав је доскора био, а мени то – по овој врућинчини – промаче неопажено. Оно, факат, видео сам на оном ауто-екранчићу да уместо Б92 пише Play, али сам то приписао општем покарабасивању идиотске направе за приказивање бесмислених података попут спољашње температуре коју ми такозвани board computer – из само њему знаних разлога – већ месец и по дана показује у Фаренхајтима.
Нисам ја неки нарочити радиолог. У кући радио не слушам, у оној мојој кафаници – осим у нужнику – врло тихо свира нека, што реко Теофил, радио-станица за романтичне таксисте, а у крнтији сам одвајкада радио-апарат држао подешен на Б92, чисто да бих разбијао монотонију вожње по српским беспућима, а понекад и да бих попиздио, као оно, ако се сећате, када су два радио-паметњаковића два сата на деведесетдвојци причали о томе сме ли се јести људско месо или не.
После те људождерске емисије бејах ауто-радио подесио на Београд 202, ама после неколико дана вратио сам се – како би то новинџије рекле – „радију моје младости“. Моћ навике! Инерција!
То што изван крнтије не слушам радио уопште не значи да не читам шта се збива са радио-станицама. Последично сам из неколико текстова у новинчинама сазнао да је Б92 дибидус променио концепцију, да је укинуо информативни програм… практично све, осим лаких нота и тешког смарања.
Такође сам видео да су многи добри људи попиздили због деведесетдвојкиног суноврата у тоталну комерцијалу. Саучествујем у њиховом болу, али не знам шта су очекивали и чему су се надали. Деведесетдвојка јесте одиграла блиставу улогу у кошмару деведесетих, јесте да би било врло добро да је остала оно што је била, али деведесетдвојкин менаџмент и новинџилук у тој ствари нису ништа криви. А ко је крив? Е, на то питање ће вам одговор дати коментаторски мудросери, а ми идемо даље.
У ствари се враћамо на стару тему, на српство и медиокритетство. Као што смо у претходним наставцима већ апсолвирали, медиокритети тероришу овај свет тако што све своде на своју памет и што све премеравају својим аршинима, па су последично на своју памет и своју меру свели и Б92. А која је то памет и који су то аршини, о томе се можете обавестити на сајту „новог“ Б92, у видео-клипу о некој авангардној Немици која је намерачила да шокира (еманципује?) суграђане тако што је цео дан ходала гола по граду. Погледао сам тај клип. И – шта кажем? Поштено говорећи, млада дама је – штоно се каже – добра риба, али ме је више од даминих дражи одушевила реакција њених суграђана. Нико на њу, упркос голотињи (или можда баш због голотиње) није обраћао пажњу. Како ли би прошла да се уместо Диселдорфом гола шетала по Београду, о томе сами донесите суд.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
