… koji moja malenkost nije blagoizvolela pročitati u „celini i celosti“, što ne znači da nisam pokušao, daleko od toga, ali sam već kod tačke 4 odustao jer nisam imao kiblu pri ruci.

Vesna, na primer, piše da je program preopširan i da bi ga trebalo skratiti na prve tri tačke, ja pak mislim da bi program – ne samo Savezov, nego program svake političke grupacije koja se naguta LSD-ija i namerači da suštinski popravi situaciju u Srbiji (da ne kažem baš da džaba kreči) – trebalo da ima samo dve tačke – reset i reinstall. Meni se, recimo, već nakon čitanja tačke 4 učinilo – a vidim da se i Prokiću učinilo – da program SZS u stvari ima samo jednu tačku i da ona u prevodu na engleski glasi – reload.

No dobro, dosta sam opanjkavao Savez za Srbiju na čelu sa Đilasom, Draganom – ne, nažalost onim drugim, mnogo operativnijim – dosta je Savezu njegovih muka, a muke ga tek čekaju jer je za ovo kratko vreme postigao nemoguće – da na glavu navuče odijum vladajuće stranke, njenih članova, simpatizera i srpskog seljaštva, a da, sa druge strane, ne namakne ni „p“ od iole značajnije podrške srpskog graždanstva na koje računa, mada mi nije jasno zašto.

Jer pazite, kako u vikend izdanju napisah – da bi neko vodio politiku kakvu SZS namerava da vodi nužno mora biti na vlasti i držati pod strogom kontrolom pendrek, pare i medije. Đilas, Jeremić i usvojene majke Savezove invencije su očigledno postali žrtve iluzije da se vlasti mogu dokopati (i vlažni san ispuniti) tako što će imitirati vlast, i to „sporije, slabije i gore“, da izokrenem SNS-slogan.

Ako čak i On Vrhovni u lucidnijim momentima autorefleksije – koji su istini za volju sve ređi – uviđa da se ovako kako se već dvesta i kusur godina radi na duže staze ne može raditi, bar ne bez teških posledica po istoriju i život, da li su Oni Vrhovni pod B (ili čak C) „održivo“ rešenje.

Decidirano – jok. Hoću li time da kažem da rešenja nema i da ovako mora biti za svagda? Takođe decidirano – jok. „Nudim“ li onda ja kakvo rešenje. Da, ali ono nije političko, nego psihoterapeutsko, dostupno i na internetu, pa nema potrebe za pisanjem programa. Dakle ovako.

Kad se čovek ( ovo se odnosi i na društva) oda teškim porocima, posle izvesnog vremena unutrašnji haos se prenosi i na njegovu okolinu i njegove bližnje, sve se zaparloži i u jednom momentu postane neizdrživo. A šta kažu psihoanalitičari, kako se vaditi iz takvih situacija? Nipošto, kažu, „krupnim“ odlukama, a pogotovo ne krupnim rečima i obećanjima, nego najpre malim, spoljašnjim koracima – iznošenjem đubreta, krečenjem i čišćenjem kuće… Ima još, ali prekardaših. Nastavak u sutrašnjem broju.