Šest zarez nešto

Izračunasmo, naime, da apsolutna – neki kažu i tirjanska – vlast Aleksandra Vučića počiva na podršci 25% od šest zarez nešto miliona građana sa pravom glasa.

I eto (verovatno) glavnog uzroka večne nestabilnosti Srbije i svih njenih alotropskih modifikacija, eto i (mogućeg) objašnjenja zašto se sva srpska tirjanstva ponašaju kao okupaciona sila koja vlada neprijateljskom teritorijom. DŽaba ranije agitpropi, džaba danas tabloidi i tabloidne televizije, sva srpska tirjanstva intuitivno oduvek znaju da su tu gde jesu na silu Boga i zato tako često posežu sa silom.

Ispod sve šarenije i sve uzburkanije površine takozvane javnosti – koja je u Srbiji iste kakvoće kao dim ženskog polnog organa – svim društvima, uključujući srpsko, vladaju stihije, koje kao i njihove empirijske posestrime, podležu zakonima mehanike fluida. Uzmimo primer svima poznatog fluida – vode. Ako se projektuju i na pogodnom mestu naprave brane, kanali i nasipi, voda posluži za piće, proizvodnju struje ili navodnjavanje, ali ako se voda prepusti sopstvenoj stihijnosti, e onda – čim nadođe, a povremeno nadolazi – ruši sve pred sobom. Setite se povodnja iz 2014.

E sad, dragi građani i građanske, ono što su u hidrotehnici brane, kanali i nasipi, to su u svetu ljudske fluidnosti – institucije koje prevedene na srpski – ustanove – same za sebe govore šta su – ustave, dakle, zaustavljači i usmerivači. Ali viđite tek sad vraga! Ako društvo ne izgradi čvrste ustanove niti za njih haje, ako ih oni koji u njima sede dodatno razgrađuju, ako poslove koji ustanove treba da rade svalimo na pleća jednog čoveka – ma koliki SuperSrbin bio, onda dolazimo u situaciju u koju je vaktile došao Vučić, da empirijsku poplavu zaustavlja sopstvenim grudima.

E, u tom grmu leži zec osnivanja NDS. Nije naš stvarni problem Aleksandar Vučić i ono što on radi – a ne radi ništa što njegovi prethodnici nisu radili, nemojte se samozavaravati, iako to, fakat, radi brže jače i bolje – naš problem je ŠTA NE RADI onih 75% koji ne glasaju za njega ili uopšte ne glasaju.

A ne radi ama baš ništa. Kerebečenje, pompezno mrsomuđenje i euroguslanje na tekućim „građanskim protestima“ poluimbecilno nazvanim „jedan od pet miliona“ nije NIKAKAV RAD, nego zamazivanje sopstvenih očiju i infantilni pokušaj da se Vučiću & Co utera strah u kosti. Zaludan, inače. AV & Co su već uplašeni zato što, kako rekoh, dobro znaju da su u manjini, da su tu gde jesu na silu Boga i da ih svaka društvena poplava može odneti ko mutna Marica.

Pravni lek. Poplavi srpskih društvenih stihija na put mogu stati samo dve-tri novoosnovane političke partije koje će biti ustrojene na strogoj statutarnosti i institucionalnosti – a ne na srpstvu i burazerstvu – i koje će, kad osvoje vlasti (a lako će je, ako se osnuju, osvojiti jer ovde suštinski, osim lične, nema vlasti) i ustavno i institucionalno urediti i ostatak Srbije. Ako od nje nešto ostane.