Srce policije

Gromoglasno najavljivano suđenje državnom neprijatelju br. 1, Darku Šariću, očas posla se pretvorilo u sprdačinu sa državom i pravosuđem. Optuženi Šarić Darko, lepo se to vidi, ič ne uzima za ozbiljno ni sud ni državu. Cinik bi rekao – s pravom. Takoreći do juče, Darko Šarić je lepo – i na obostranu korist – sarađivao sa državom i državnim državnicima, država mu je, da kažemo, svakodnevno izlazila u susret, prala mu pare, davala mu državljanstvo i mnoštvo drugih privilegija, a sad se presaldumila i nameračila da ga utamniči za sva vremena. Šarić, donekle s pravom, drži da to tako ne ide, pa veselo potura klipove u točkove državne revolucije.

Pre neki dan, recimo, Šarić Darko je izvršio „udar na srce kriminalističke policije“. Ispreo je na sudu solidnu tabloidnu priču o nekakvom generalu Papaji, čak ga je i „imentovao“ i u državi Srbije je momentalno nastala stravična pometnja. E sad, srpska policija je – kao uostalom i Srbija – velika tajna. Ne razumem se mnogo u policajne tajne, ali rekao bih da ideja o postojanju visokopozicioniranih policaja koji sarađuju sa kriminalcima uopšte nije toliko neutemeljena koliko bi to policija i policijina država hteli da prikažu. Ali, razmislite malo, ako su srpska država i policija spale na to da im afere razotkriva Šarić, neće to izaći na dobro ni državi ni policiji.

Ovde se priča o generalu Papaji, da kažemo, račva u nekoliko rukavaca. Pitam se šta bi se dogodilo kada bi u, uzmimo primer, Norveškoj neki narko-bos sa optuženičke klupe optužio nekog policajnog glavešinu da je organizovao zločinačko udruženje. U Norveškoj bi se, pretpostavljam, smatralo da narko-bos – ne bi li izbegao ruci pravde – glumi ludilo, pa bi bio upućen na psihijatrijsko posmatranje, nakon posmatranja promptno vraćen u sudnicu, a iz sudnice pravo u tamnicu. Zato što je u Norveškoj apsolutno nezamislivo, da ne kažem nemoguće, da se policajne glavešine bave kriminalnim poslovima. U Srbiji, međutim, Šarićeva priča uopšte ne zvuči tako besmisleno kao što bi zvučala u Norveškoj. A zašto? Zato što nijedan Šarić ovoga sveta u Norveškoj nikada ne bi dobio državljanstvo niti bi mu norveški državni činovnici činili usluge i zauzvrat dobijali „razumnu nadoknadu“. Naravoučenije: samo ozbiljna država može računati na ozbiljne optuženike. Šeretska država mora računati sa optuženicima-šeretima.