Točkovi revolucije

Osim toga, džaba voženje u Srbiji ima dugu tradiciju, žilava je ta navika, teška za iskorenjivanje. Vlasti, recimo, bivšeg SFRJ-a – suočene sa istim problemom – behu došle na naizgled delotvorniju ideju. Sva državna kola su u jednom momentu naše skorašnje istorije dobila registarske tablice, naoko istovetne sa regularnim, ali drečeće crvene boje, vrlo slične tablicama koje danas krase teške kamione.

I – šta? Da li su crvene tablice iskorenile auto-moto džabaluk? Iskorenile su moj Crven Ban. Auto-moto džabaluk je vrlo brzo iskorenio crvene tablice. Ne mogu sa sigurnošću tvrditi (neka mi istoričari-amateri priteknu u pomoć), ali ne bih rekao da su crvene tablice ostale u upotrebi duže od četiri-pet godina, nakon isteka kojih su državni automobili ponovo postali neprepoznatljivi. Gromoglasno najavljivana i hvaljena, akcija „crvene tablice“ je propala u apsolutnoj tišini. Država – u ono vreme mnogo ozbiljnija i mnogo moćnija – beše podvila repić i prihvatila auto-moto džabaluk kao dijalektičku neminovnost. A zašto? Ne zato što su korisnici državnih vozila protestovali – nije toga bilo u ono vreme – nego zato što su znakovito zaćutali. Komunisti su, slično kodži Milošu, popuštali kad raja zaćuti. Kad zagalami – radio je pendrek.

Hvala Crvenom Banu – tvorcu naroda, što reko Vidosav Stevanović – nenarodni režimi su daleko iza nas, mi, današnji, imamo privilegiju da uživamo u čarima demokratije. I umesto da to cenimo, mi negodujemo i stavljamo klipove u (državne) točkove naše demokratije. Evo recimo, pre neki dan Panović naložio Danasovom istraživačkom novinaru da priupita predsednika Komisije za hartije od vrednosti na kakva je to putovanja spičkao milione, a predsednik – Ćirović – zdravo se ucveljio, uskopistio i Danasu uputio sitnu protestnu knjigu čije delove možete pročitati u jučerašnjem Redakcijskom komentaru. Ukratko, Ćirović smatra da novinarska pitanja moraju biti usaglašena sa „autoritetom ustanove“. Eh. Što ti je lukavstvo uma. Pa nije „ustanova“ džaba putovala po belom svetu, nego njen predsednik. Koji smatra da postavljanje škakljivih pitanja „ne korespondira renomeu Komisije“. Ne lezi, međutim, vraže, jutros vidim u mojoj omiljenoj žutari, Blicu, da Ćirovićeva putovanja nisu zapala za oko samo Danasu, nego i državi, pa je, kako stvari stoje, svetski putnik viđen za Ivanjicu. A meni pade na pamet efikasan način sprečavanja zloupotrebe državnih automobila. Ne treba ni po čemu da se razlikuju od običnih, samo im treba staviti četvrtaste točkove.