Budući da tokom proteklog dana nije bilo nikakvih spektakularnosti – utihnula su čak i hrvatsko-srpska prepičkavanja – a da sam iz nepoznatog mi razloga dobre volje i u zajebantskom modu, današnju ćemo kolumnu posvetiti vanzemaljcima, ne, međutim, onom turisti-Marsovcu koji povremeno gostuje u Srbiji i Famoznom, nego uopšte. Kao takvim.
Moja omiljena žutara, Blic, prenela je juče transkript emisije TV Pink u kojoj je izvesna dama – mrzi me da joj sad tražim ime po internetu – jutarnjem srpskom narodu i senatu prepričala svoja bogata iskustva iz susreta sa intergalaktičkim stvorenjima. Prvi put joj se to, kaže, dogodilo sedamdesetih – na trasi 28-ice, a gde bi drugde – a „momak“ koga je ugledala izgledao je pomalo stereotipno, upravo kao vanzemaljci iz SF bućkuriša snimanih tih godina. Imao je, kaže, gospa, „reptilske oči neonsko plave boje i uspravne zenice“
Možda ćete se začuditi (a možda i nećete) ali i ja verujem u vanzemljace, doduše, – pošto sam Srbin – „pod mojim uslovima“. A kakvi su to uslovi? Čisto teoretski. Ja sam, naime, pristalica učenja Karla Gustava Junga koji je – poprilično argumentovano – tvrdio da postoji apsolutno sve što živ čovek vidi, uključujući i vanzemaljce, a da to što neko drugi ne vidi ono što ovaj vidi, ne znači da viđeno ne postoji. Tačka.
Ali i u Jungovoj teoriji ima jedno „ali“, inače Jung ne bi bio Jung nego urednik Trećeg oka ili gost jutarnjeg programa TV Pink. Vidioci raznoraznih Marsovaca i svemirskih sanđama i karakondžula – kaže otprilike K.G. Jung – nisu deliričari i halucinanti (mada se, ruku na srce, omakne poneki), oni percipiraju sasvim ispravno, samo greše u pogledu pravca iz koga Marsovci i sanđame dolaze. Ta divna stvorenja – takođe kaže Jung – ne dolaze iz dalekih sazvežđa i nebeskih visina, nego iz unutrašnjih dubina ljudskog ličnog i kolektivnog nesvesnog. I ne samo da dolaze, nego se pojavljuju da bi – o, svetogrđa za marksiste – prebeli određene poruke.
Nastavljači Jungovog dela – da ih sad zbog karaktera ne nabrajam – uočili su jednu interesantnu stvar: turističke posete vanzemaljaca – i interes lokalnog zemaljskog stanovništva za njih – naglo se povećavaju u periodima kriza, a ovaj u kome tavorimo, upravo je jedan od takvih – i to baš žestok – pa je razložno očekivati da će na liniji 28-ice bivati sve više momaka sa neonskim očima i uzdužnim zenicama. Slična situacija beše i 1938 godine kada je Orson Vels napravio ršum direktnim šala-komika prenosom invazije Marsovaca na NJujork (po romanu H-DŽ. Velsa, Rat svetova) koji je izazvao masovnu paniku, u kojoj je bilo i žrtava u ljudstvu i materijalu. Koje ipak nisu bile n prići žrtava u ljudstvu i materijalu, nastalim već sledeće, 1939, godine kada su invaziju na Zemlju izvršili, ne Marsovci nego Zemljani.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
