Panoviću, Sunce li ti kalajisano, vidiš li da sam popravio ocene? Izgleda da neću ponavljati, provući ću se izgleda nekako. Letnje je doba, cenjeni publikume, a to je vreme kada nerado silazim u bazu, to jest u komentatorluk. Ali pre neki dan ko velim – daj da vidim šta mi rade verni, maliciozni čitaoci, pa ti odem na kolumnin sajt, pa se spustim u komentatorski bunar mudrosti. Kad tamo – četvorka do četvorke. Išao sam i na 4,42. Ako se ne varam. Nisam znao šta da mislim? Da li se to odnekud pojavila dobra vila pa mi deli petice ili je onaj strogi nastavnik otišao na zasluženi odmor u Guču – to ćemo videti u drugom tromesečju. A sada, da i mi malo – figurativno, naravno – skoknemo do Guče, da vidimo šta nam strogi nastavnik radi, kako se provodi. I pročaja.
Prva stvar koja mi je ove godine upala u oči bilo je upadljivo odsustvo visokopozicioniranih političara. Gde su ona zlatna vremena kada je za državnike bilo pitanje časti – a istovremeno i sertifikat o pravovaljanom identitetu – pomešati se sa narodom, to jest – đilkošima, radodajkama, svadbarskim kupusom i (bajagi) mladom jagnjetinom i tu – usred buke i besa – dati izjavu tipa: Narod koji ima ovakvu Guču ne treba da brine za svoju budućnost. Uozbiljila nam se politička elita. Ukačila, izgleda, da se Guča ne može sipati u traktorske rezervoare. Ono jeste, u Guči je primećen osnivač nove religije, ravi-Dačić, ali to mu nekako dođe u opisu novog radnog mesta. Fakat, teško da ima boljeg mesta za versku propoved od trubačko-žderonjske fešte jer znamo da „tamo gde se umnoži greh, tamo se umnoži i blagodat“. Ostao bi, izjavio je Dačić, i duže, ali „mu ne daju“. Ko mu ne da – o tome možemo samo nagađati. S moje strane preporučio bih ravi-Dačiću da se ni na Regati u mom zavičaju, Bajinoj Bašti, ne zadržava predugo, ne zato što mi njegovo prisustvo – daleko bilo – smeta, nego zato što se od njegovog obezbeđenja ne mere proći ulicom. Kako li se od istog obezbeđenja prolazilo mnogo manjom Gučom, to će nam ispričati strogi nastavnik, jednoga dana, kad se vrati.
Opet moram da dam veliki plus Overlordu Vučiću zato što je odmereno, ali odlučno, podviknuo srpskom kadiluku zbog providnog, ali do sada uvek efikasnog manevra, da se budvanski atentat na Vuka Draškovića gurne pod tepih ili da se baci pred onog mog alavog Vuka. Koji se ovih dana baš radovao masnom zalogaju. Sad će namćori svih boja uglas povikati: jeste, ali otkud Vučiću pravo da se meša u nezavisno sudstvo? Može biti da to i nije dibidus u skladu sa ustavom, ali ovde mnoge stvari nisu u skladu sa ustavom, i to na štetu svih nas, cenjeni publikume, pa smatram da treba podržati neku (blagu) neustavnost koja bi išla na polzu svih nas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
