Ne prođe dan, opet bi neka pucnjava u SAD. A ni mi, bogme, ne zaostajemo za svetskim trendovima. U mirnom, uspavanom Vlasotincu, beše pljačka usred bela dana i ulična pucnjava na podobije čikaških. Bilans: jedan mrtav policajac, dečak takoreći, i dva mrtva razbojnika, ne mnogo starija. Dunulo im da opljačkaju zlataru vrata do vrata sa policijskom stanicom.

U Beogradu, opet, neki dilber umlatio motkom babu i tetku. Ovaj ovde izboden, onaj tamo upucan. Jednom rečju – opšti haos. Što bi rekao onaj kafanski šeret: ako ne bude smak sveta, načisto ćemo propasti. A izgleda da smaka neće biti. Mislim, za sada. U starostavnim knjigama zapisano je da će svet otići u 3LPM kada se tome niko ne bude nadao. To je u neku ruku i pravedno.

Šta ima novo na našoj političkoj sceni. Ima štošta. Parlament je, recimo, zasedao u nevreme, u subotu, što je dovelo do konsternacije jednog broja poslanika. Koliko sam puta ovde napisao da su Srbi, a naročito Srbi-političari, neprejebiva sorta. Čujte samo kako je jedan poslanik pravdao nezadovoljstvo prekovremenim skupštinskim radom: Narod će da se uznemiri što skupština zaseda vikendom. Pomisliće, daleko bilo, da se nešto vanredno događa. Ispade, zapravo, da Narodna skupština kad radi – uznemirava javnost.

Ima još koječega. Takozvani državni vrh se sastao sporadi famozne platforme za Kosovo, ali ne, kako je bilo najavljeno, u Čiča Tominoj kolibi na Andrićevom vencu, nego u nekoj vili na Dedinju. Nije li i to na neki način uznemiravanje javnosti? Paranoici, dakle najmanje trećina populacije, sada grozničavo razmišljaju: Zašto je šator od sastanka izmešten iz prezidencijalnog konaka u vilu pomalo sumnjivog imena – „Bokeljka“? Da li to znači – kontaju paranoici (a i ja sa njima) – da državni vrh nema poverenja u zgradu predsedništva Srbije. Da nije, počem, Jego ex Sijatelstvo, kada je naredio brisanje hard diskova, izdao i naredbu da se prezidencijalne kancelarije ozvuče? Koj će mu ga znati! Bilo kako bilo, na sastanku izgleda nije ništa bilo. Umesto sutra – to jest juče – platforma će biti poslanicima predstavljena „u drugoj polovini nedelje“. Novinari su, razumljivo, odmah saleteli političare ne bi li dobili izjave. Svi su znakovito ćutali, osim Eliota Vučića koji je na pitanje „ne kasni li malo platforma za Kosovo“ odgovorio da „neke stvari u vezi sa Kosovom kasne sto godina.“ Ta mu je bila ka vladikina. Zakašnjenje je taman toliko.