(Perikle)

Srbija sva u blještavom sjaju… Zlatno doba… Sve žuto a nije Đilas. Zlaćani zraci i s istoka kad dan se rađa, i sa zapada kad sunce zalazi… Srbi obeućeni od sreće parkiraju se po ulicama i drumovima pa igraju i pevaju što ih grlo nosi. Tu negde i Suzana Mančić, sva orošena. Svima lepo. Svi srećni. Sve blista. Sve novo. A najviše novorođenčad.

 ODOJČAD

Zlatno doba, pre podne. Iz novih porodilišta širom razdragane Srbije, srećni roditelji iznose tek rođenu Srpčad pa, sve pocikujući, žure k svojim novim komfornim i osunčanim stanovima da, sa rodbinom i prijateljima, za bogatom trpezom, proslave prinovu.

A s malih ekrana, iz frižidera, preko satelita, s piste u Nišu, iz pene kapućina i piva – sve to gleda nedremano oko Prvog akušera Srbije i skromno trepuće…

Bez njega, bez njegove ozbiljne i odgovorne politike, ni srpske nejači ne bi bilo.

 DOJČAD

Zlatno doba, baš zlatno… Zasukali rukave vredni Vesići Babušnice, Globodera, Lebana, Gadžinog Hana, Doljevca, Trgovišta, Bosilegrada, Žitorađe, Beograda, Prnjavora i drugih predškolskih obrazovnih centara i, u munjevitoj akciji, otvorili nove jaslice, vrtiće i obdaništa za svako srpsko čedo.

Idejni tvorac, strateg i inspirator ovog vizionarskog poduhvata, Prva dadilja Srbije, sa nostalgijom gleda svoju staru dudu i kara obesne vozače koji ometaju srpsku decu u razvoju.

 PRVČAD

Zlatno doba, širom Srbije… Oseća se to od Horgoša do Dragaša, baš se oseća…

Prvi učitelj Srbije s Tamarom u akciji – nijedna škola bez školskog klozeta! Neće više srpski đaci-prvaci da trče u žbunje, neće više mali maturanti Srbije da puše u kukuruzu – tim eksperata sačinio je sveobuhvatne planove za trajno zbrinjavanje budućih narodnih poslanika na službenim putovanjima. Sam Meho Omerović škropi kolonjskom vodom nove objekte, kao svetom vodicom, božemeprosti.

 SREDNJOŠKOLČAD

Mir-no!

U vojnu gimnaziju „Heroj Šešelj“ ulazi Vrhovni komandant i Prvi razredni starešina Srbije i sa njim, strojevim korakom, Zlatno doba…

 (nastaviće se)