Đurđevdanak

Šta to nama sutra sviće? Ko se to okuplja u gori zelenoj? Šta će biti s kućom?

***

Olistala šuma, uzbibala se snaga muška, zaigralo srce u junaka… Sutra je Đurđevdan! Zov slobode ječi od Horgoša do Dragaša! Baš ječi. Tom zovu niko da odoli: ni Starina Novak, ni Mali Radojica, ni Dijete Grujica, ni harambaša onih delija što doakaše Savamali…

Jedan beše Siniša Malecki,

Sinišica – tako su ga zvali,

Mali stasom al’ srca junačka,

Gde on prođe tu trava ne raste.

***

Šta je bilo u Marićevića jaruzi – bilo je. Šta je bilo na rudničkoj vrleti – bilo je. Dosta je jaruga i vrleti srpskih! Ovog premaleća, na ovaj časni Đurđevdan, srpski hajduci i uskoci, članovi njihovih družina i simpatizeri, rodbina njihova, kumovi i prijatelji, jataci i ostala sirotinja raja okupiće se listom na vračarskom pašnjaku da stane pod jedan barjak, barjak slobode! Da još jednom, smelo, zbacimo jaram ove nenarodne vlasti i zakoračimo svi, svi, svi u naše bolje sutra!

Barjak diže Đilas harambaša,

Žuti junak bez mane i straha,

A pod barjak družina se sleže.

Prvi stiže Jeremiću Vuče,

Iz Njujorka grada ponosita,

Gde je Vuče šajkaču natuko

Te slavio godinicu novu

Uz pečeno prase i trubače.

Za Vučinom eto ti Borisa,

Čilo hodi ko da Savom brodi,

Ili modnom pistom beogradskom.

Za Borisom guraju se Saše,

Obojica e da jedan bude,

A za njima Jovanović Čeda,,

fiskulturnik što ga nigde nema,

A ima ga tamo gde što ima.

Posle Čede sva gospoda redom,

Iz srpskoga roda znamenita,

Što ga zovu sitnom boranijom:

Šule, Bojan i Zone Živković,

Sandra, Borko i Čanak s batinom,

A za njima i Kurta i Murta,

Na začelju Obretković Žika.