Prvi čin

LAMENT

Beograd, Terazije, Demokratska stranka. Na sredini prostorije je čabar, pored furune Mićun. Tišina. Čuje se samo žižak u vratima ormana s kosturima. Ulazi Hamlet u kućnoj lizezi i žutim hulahopkama.

Hamlet: Biti il’ ne biti – pitanje je sad!

Je li bolje u duši trpeti

praćke i strele sudbe obesne

il’ sačekati da se smrkne

pa da polegamo…?

Iz daljine se milo oglašava svirala – to ide čobanče s frulicom, Šule, direktno s pašnjaka. I Balša veseli svira nečem – oh, šta je to?

Dolazi li to još neko znan? Hej, to lice zvuči tako poznato… Iza maestralno našminkane baba Mundre, nazire se plemeniti lik neponovljivog Leke, Fortune miljenika. Za njim stupa Goca Čomić, i ona našminkana, mestimično.

Hamlet: A Kena gde je, taj vrli sin?

Zar opet za njim potraga i

briga da mu se desio Pink?

Eto i Kene, malo onako ali ide. Za njim još: Vida u sva u brigama, pa Nada sva u frizuri, pa Tripićka, pa Saki Salak, pa Ješko, pa Srećko, pa Kurta… Ide i Murta, on i nije nešto, ali plaća članarinu. Svi se okupiše oko čabra.

Hamlet: Biti il’ ne biti – pitanje je sad!

Je li lepše u duši trpeti

praćke i strele sudbe obesne

ili… ili… Šta, bre, da radimo?

Tamo, od furune, čuje se mrmljanje…

Furuna: Umreti, spavati, možda sanjati…

Svi: Pu, pu, pu, daleko bilo!

Drugi čin

PATENT

Beograd, Srpska napredna stranka. Na sredini kip Zorana Đinđića, pored kipa je skulptor, maestro Aleksandar Vučić.

Opšte veselje. Trubači. Šampanjac (Vulin u letu hvata pampur, za uspomenu). Dodik. Pesma. Kolo.

U kolu Goran Knežević, do njega Jelena Trivan, do nje Siniša Mali, pa Goran Vesić, pa tonac, pa Krle, pa Čeda, pa Čanak, pa, evo, i Vlada Jokić…