Izbiračica

PRVI I POSLEDNI ČIN

Bat koraka Starog gospodina, odmeren i dostojanstven. Nailazi Mladi gospodin.

Mladi gospodin: Kuda, gospodine?

Stari gospodin: Hrlim svome cilju! A vi, mladi čoveče, kuda?

Mladi gospodin: Tumaram unaokolo s nemirom u duši…

Stari gospodin: Tako odeveni? Pa to je ludost!

Mladi gospodin: Oprostite, ovo je moj najdraži dezenirani haljetak. Osim toga, vrlo je jeftin.

Stari gospodin: U to ne sumnjam, mladi čoveče. Eh, nekada, u svojim najboljim godinama, i sam sam se gizdao u odoru takvog kroja i tog kvaliteta.

Mladi gospodin: Dozvolite mi da primetim da je i dan-danas vaša skupocena bunda od bizona…

Stari gospodin: (prekine ga) …Olinjala, mladi prijatelju, bespovratno izgubila nekadašnji fazon! I moj kombinovani suncobran naročitog kroja malo je izbledeo.

Mladi gospodin: Od sunca, ako smem da primetim…

Stari gospodin: Nesumnjivo, mladiću, nesumnjivo… Prostori kojima se krećem znaju, kadšto, da budu previše osunčani. Ali i podložni niskim temperaturama, daždu, olujama, rečju, nepogodama svake vrste.

Mladi gospodin: Kroza sve to da bi se stiglo do cilja?

Stari gospodin: Mladi gospodine, moj životni put je životni put prvoga reda! Određene poteškoće na njemu su ugrađene i pažljivo raspoređene. Mestimično.

Mladi gospodin: A cilj je tamo? Napred?

Stari gospodin: Cilj je svud oko nas…

Mladi gospodin: Zar nije napred sve a okolo ništa?

Sa svih strana pojavljuje se Gospođica.

Gospođica: A ja? Gde sam tu ja?

Stari gospodin: Ah, tu ste, drago dete, već sam se pitao…

Mladi gospodin: (prekine ga) I ja sam se pitao…

Stari gospodin: Da vas upoznam: ovo je Mladi gospodin koji se pojavio, tako, odande, a ovo je moja davnašnja prijateljica, draga uteha mojih poznih dana, bezazleno dete na čiju bezrezervnu podršku uvek mogu da računam.

Mladi gospodin: Više ne možete!

Stari gospodin: Molim?

Mladi gospodin: Od ovog trenutka, vaš put prvoga reda, vašu skupocenu bundu od bizona, vaš kombinovani suncobran naročitog kroja i Gospođicu preuzimam ja!

Stari gospodin: Ali, ne može to tako.

Mladi gospodin: Može! Zato što je vaše prošlo.

Stari gospodin: Valjda se i ja nešto pitam, valjda se i Gospođica nešto pita…

Mladi gospodin: Vi se više ne pitate ništa, vi, draga Gospođice, izvolite se izjasniti.

Gospođica: Kolebam se… Dvoumim…

Stari gospodin: Ne prenagljujte, drago dete, setite se šta smo sve prošli zajedno… Zar nismo navikli jedno na drugo? Sami znate da sam vam uvek nudio sve.

Mladi gospodin: Ja vam, Gospođice, ne nudim ništa, ne obećavam ništa, osim budućnosti.

Stari gospodin: Drago dete, vi znate da sa mnom nema neizvesnosti…

Mladi gospodin: A sa mnom je sve moguće. Pred nama bi se stalno otvarali novi vidici.

Gospođica: Ne znam šta mi je činiti…

Stari gospodin: Poslušajte svoje srce.

Mladi gospodin: Promislite dobro…

Gospođica: Znam! Znam šta mi je činiti!

Stari gospodin: Šta?

Mladi gospodin: Šta? Šta?

Gospođica: Ostaću ovde. Ko će sa mnom?