MAJSTOR

Proleće… Iz mekane podatne zemlje glavu dižu prve ljubičice, visibabe, zumbul, kukurek… U blistavim okicama rose ogledaju se povesma veselih oblaka u nestašnoj igri s razvigorcem… Zuj pčela… Cvrkut jednog naočitog vrapca i gradonačelnika Zorana Radojičića, duet. Svečano treperi obzorje u još jednom buđenju prirode…

Šahovski majstor se lenjo proteže od Dragaša do Horgoša i kroz prozor gleda svu tu krasotu… Spokojno trepće i za tren ćuti… Taj ne samo šahovski, taj majstor svih zanata zna da može mirno da trepće i ćutne zato što ga danonoćno čuva neustrašivi tetkin vojnik Vulin Aleksandar, šegrt. Zna da je taj vojnik do zuba naoružan – jedan drugi šegrt, Stefanović Nebojša, ima tatu koji zna znanje s puškama, mitraljezima i hotelima. I još ovo majstor zna: jedan treći šegrt, šegrt koji se naročito ističe, prilježni gondolijer Vesić Goran, ne dozvoljava nijednom drvetu da pomuti njegov majstorski mir.

Mir, brate, mir…

Majstor se štedro osmehnu obližnjem Nebojši Krstiću, ovaj umiljato zatrepta. Obližnji Milomir Marić se ljubomorno počeša po glavi, rukama, nogama… I obližnji Željko Mitrović. I Bujke. Neka rednja izgleda. A obližnjem Draganu J. Vučićeviću ništa. Imuno to na sve.

Odnekud poče da se izvija pesma… I toj ne pesma već glas samo… Mek, pun glas. Sladak glas kao prvo devojačko milovanje i celivanje…

O, pa to je onaj čapkun, raspevani šegrt Dačić Ivica, onaj što ume da razgali dušu svojim vragolijama. Majstor prebaci osmeh na njega, raspevani šegrt poče i da igra. Sjatiše se do njega ostali šegrti: Mali Siniša, pa Lončar Zlatibor, pa Krkobabića dva komada, pa Martinović Aleksandar komada jedan, pa Gašić Bata, pa… Au, štagar ih je! Štagar Tasovaca, Goncića, Trivanki, Macura, Ristovskih, Sarapa…

Majstor zadovoljno sklopi vrhove prstiju…

Mir, brate, mir…

Ali, kakva se to buka napolju čuje? Buka i bes…

MARGARITA

Proleće… Iz mekane podatne zemlje glavu dižu prve ljubičice, visibabe, zumbul, kukurek… I, među njima, glavu diže i jedna mala margarita… #1 od 5.000.000…