Od Dragaša do Horgoša razvilo se veselo penzionersko kolo. Kovitlac radosti, vihor sreće, salve smeha. Pocikivanje obesnih penzionerki stapa se sa prpošnom sipnjom njihovih partnera u jedan razuzdani krešendo, a obližnji šumarci i medicinska svratišta pune se nestrpljivim parovima. Ministar Lončar uvodi četvrtu smenu.

Ispred turističkih agencija, agencija za promet nekretnina i onih za poslovnu pratnju, ispred ekskluzivnih butika visoke mode, salona, kockarnica i Lidla otegli se redovi kao ono kod Jezde i Dafine, kao onda kad smo ispraćali tenkove na Vukovar.

Gordana (76): Dvoumim se između ovog liht plavog i ove malo smelije varijante – pink kupaćeg kostima. Da, da, iz jednog dela, ipak sam ja u žalosti od kad je moj Stojan preminuo prošle srede, bog da mu dušu prosti. Da, da, sa ovim povećanjem penzije sebi mogu da priuštim zimovanje na Sejšelima… Pa, ako mi se svidi i ako nađem odgovarajuće društvo, ko zna… Ovde nemam nikakve obaveze – deca su u Kanadi, unučiće još nemam. Da, da, ol inkluziv…

Branimir (83): Razmišljam da ovo povećanje uložim u nešto trajno, neku nekretninu, čuo sam da ima nešto zgodno na Lešću…

Miroljub (78): Ja i moja Dana – dve penzije, dve povišice i sad računamo kako sve te pare pametno da potrošimo. Dobro, Nemanji – to nam je najstariji unuk, od ćerke, njemu ćemo da platimo novu diplomu, ona kragujevačka više ne ide; Danijelu – on nam je od sina, njemu ćemo da platimo advokata, njegovim sestrama Lei i Tei treba za nekakve nadogradnje, a Bobanu za vizu, on je izučio za varioca. Oni su naša radost i uzdanica, i oni i njihovi roditelji žive sa nama, sve su to naša deca, puna kuća. Pa nek i koštaju! Na njih će da ode ihaj-haj, e, ali šta s onim resto?

Kosara (67): Neobično sam srećna zbog ovog povećanja penzije… A kada sam čula da i zaposlene čeka povećanje od nove godine – mojoj sreći nema kraja. Sad imamo penzije veće nego ikad, novogodišnje ukrase, fontane, Lidl, imaćemo i veeeeelike plate, jarbol, koridore… Još kad bismo postigli istorijski kompromis i dobili nešto a ne ništa – kud bi nam bio kraj! A povišicu ću da rasporedim: pola za pre a pola za posle podne…

Mirko (86): Sve ću da spiskam na kocku, i na piće, i na… I na… Uh, zaboravio sam ono treće…

Slavko (85): Jebiga i ja…

Ljubiša (71): Stalno se štipam, ne mogu da poverujem. Gledam ispisnike – i oni modri. Još nismo svesni koliko smo srećni… Pogledajte samo oko sebe!

Ukrasi šljašte sve u sjaju jačem,

mali ekran svetli i sobu mi zari,

ko da izdrži ovolike čari,

pa sklapam oči i od sreće plačem…