O kakav divan dan

Trinaesti a nije petak nego paterice, subota.

Beograd se još meškolji u poslednjim krpicama sna, a put njegovih bulevara hitaju reke gostiju… Iz Vranja, Kragujevca, Užica, Šapca, Požarevca, Novog Sada, Ivanjice, Vršca, Pančeva, Kosjerića, Loznice… Stižu gosti da, s Beograđanima, proslave ovo proleće, ovu subotu, 13. april, ovaj praznik budućnosti. Stižu pešice jer Beograd je sada jedna velika pešačka zona, a i prevoznicima se pokvarili autobusi. Goste na prilazima dočekuju raspevani kamioni Pinka sa DJ Žeksom i njegovim najnovijim hitom „Ha-hahaha-ha. Ha-hahaha-ha. Ha-hahaha-ha“. Iza kamiona, u ludom ritmu, stupaju Goca Uzelac, Mara Dragović i ostale stradalnice i nude voće, povrće i Vasinu tortu. Stroga ali pravična gospođica Barbara pazi na red ne dozvoljavajući nikakav linč, silovanje, nedajbože nasilje, a Maja Gojković zvoni.

To gostoljubivi Beograd i njegov gradonačelnik kako-mu-beše-ime šire ruke i vesela srca što kudelju prede ispod ponositog Jarbola dočekuju Srbiju zlatnog doba.

„Ha-hahaha-ha. Ha-hahaha-ha. Ha-hahaha-ha“.

PODNE

Zlaćano sunce dobrano odskočilo… Razvigorac raznosi duh tolerancije, prijateljstva i razumevanja, odasvud se čuje „Stop nasilju, samo ljubav“ i „Počelo je“, a Sarapa zamezio.

Na jednom udobnom striroporu kod „Moskve“ goste dočekuje i Toma Nikolić. S njim zaseli Mićun i Dačić i Voja Koštunica, a malo poizdalje zaigrali se tajkun Đilas i domaćin Vučić – igraju hrkljuš.

Boško Obradović i Vulin se zagrlili i pevaju što ih grlo nosi, LJotić da pukne od muke. I Če se prevrće.

Vulinova tetka stigla još juče iz Kanade, našla se sa Sergejevom ujnom iz Mionice te sele da štrikaju. Da ne dangube. S njima i Mira Karanović, ona i Ana Brnabić čekaju Dragicu Tominu da završi jednu Trojeručicu pa da se provozaju gondolom.

A tamo, na Trgu slobode, oko Velike rupe šetaju sve dvoje po dvoje Kesić i Lav Pajkić, Olja i Verica Bradić, Dragan J. Vučićević i Slaviša Lekić, Čeda Čupić i Simo Spasić… Šetaju i ćućore…

Tu je i Drecun, kud bi bez Drecuna. I Vuk Jeremić je tu, kud bi bez Vuka. I Stamatović potegao čak ozgo, tu je i Čanak ozdo, tu još jedan Čeda, i Zelenović sa Šapčanima, i Borko sa Đukom, i Marinika sa Suzanom Vasiljević, i Bastać sa Vesićem, i Basara sa Krletom…

To se veseli, to se peva, to se tancuje, to se igra masne fote, to se, bre, prave razne kerefeke.

S raspevanog Pinkovog kamiona neprekidno se čuje „Ha-hahaha-ha. Ha-hahaha-ha. Ha-hahaha-ha“.

Zlatno doba sve u šesnaest…

VEČE

Beogradom se polako razliva blago prolećno veče…

Domaćin ugasi svetlo.

I tako se završila subota, 13. april, i počela Budućnost Srbije…