Parada zanosa

U Batajnici je juče svečano proslavljen 20. oktobar, Dan oslobođenja Beograda. Proslavu, kojoj je prisustvovao i Vrhovni komandant oružanih snaga kao i drugi domaći i strani zvaničnici, obeležila je veličanstvena parada dostignuća svih rodova naše nepobedive vojske, srpskog naroda i svih građana Srbije. 

Tačno u deset-nula-nula…

Vrhovni komandant: Možete početi!

II                                         

Na čelu kolone, odmah iza Čepurina u vatrogasnom odelu, tutnjali su Migovi, svih šest komata. Pravo ispod četke – taze prefarbani, lakirani i izglancani. Još sinoć stručno navijeni, onako moćni, mamili su uzdahe junačkih sinova srpskog naroda, najviše Lazanskog. U senci jednog čeličnog krila, lirski tenor Zoran Babić izvodio je potpuri prigodnih avijatičarskih melodija pod zajedničkim naslovom „Ej, vojnici vazduplohovci, čelična krila naše armije“.

Za Migovima gordo su stupali veterani iz pobedonosnih ratova za oslobođenje svih srpskih zemalja Devedesetih. Među njima, svojom herojskom pojavom, više od Drecuna i Nina Brajevića, isticao se ministar vojni Aleksandar Vulin.

Odmah iza veterana nalazio se ešalon od 24 jedinice. Stambene. Ešalonom je komandovao dr Siniša Mali sa svojim dragim italijanskim gostom i kolegom, dr Robertom Veraldijem. Iza njih se šunjalo specijalno odeljenje kompletnih idiota s razvodnikom Goranom Vesićem na čelu. I na bageru.

Sledili su ešaloni razdraganog naroda. Sve pocikujući, prolazili su birači-kamikaze sastavljeni od presrećnih penzionera i još srećnijih zaposlenih što po ugovoru što onako. Penzioneri su mahali čekovima od penzije, vaučerima za godišnji odmor, Informerom, listićima jednokratne pomoći, penzionerke brushalterima, a zaposleni pelenama. Ko je mogao, klicao je Krkobabićima.

Posle vesele povorke trudbenika Viskoze, 14. oktobra, Drapšina, Niskogradnje, Progresa, Zorke, Goše i ostalih giganata srpske industrije, složno su marširale kanadske tetke.

Pa ujne.

Pa strine.

Iza strina puzio je Krle.

A posle njega, smešne kerefeke su pravili Kuki i Muki i ostali cirkuzanti: Dačić, Marijan Rističević, Šešelj, Saša Radulović, Aleksandar Martinović, naša Maja, vaša Gordana Uzelac i Palma s kesom na glavi ako padne kiša kao onomad kad smo se sjatili oko Putina i 20. oktobar proslavili 16. oktobra..

Posle njih – mi.

III

A tamo, tamo daleko, daleko kod mora gde cveta limun žut, tamo su i dalje Karlobag, Ogulin, Karlovac i Virovitica…