Porodične priče (2) 1

Ali, naš profa Kole temu je sveo na roditelje, valjda da nam ostane više vremena za praktičan rad – farbanje, šatiranje i feniranje. Dakle, moji matori.

„Ćale Urke je kul tip, mlađi od keve četiri godine. Keva, u strahu da ne ostane baba-devojka, smotala ga na fakultetu i dovela u kuću svojih roditelja, baba Zorke i deda Radovana. I deda Radovan je prizetko, a baba Zorka treća generacija Beograđana. Svi smo se svili u njenoj kući na Bulbudercu.

Sa Urketom je uvek lajk – sve kapira, ne smara, ne mrači, fensi luk, omiljen i kod mamuta i kod mladih.

Pametan je i informisan, šarmantan je i žovijalan, savremen i komunikativan. Studirao je književnost i bežao od vojske u ona mračna ratna vremena, posle radio u raznim medijima, motao se po raznim redakcijama, sarađivao sa raznim portalima i evo ga sada sedi kod kuće i šljaka kao frilenser.

I već dugo piše svoju epohalnu knjigu „Ko nam je kriv“. On je i napisao sve ovo dok sam ja šatirala babu.

MOJ TAST

„Ovo je samo deo moje opširnije studije likova. Dakle, moj tast Radovan. Deda Radovan mojoj deci Tei i Dušanu. Otac moje žene Nade. Verni muž moje uvažene tašte Zorke. Prizetko. Penzioner. Večiti bundžija.

Rodom od nekog Zabrežja, obreo se u baba Zorkinom naručju i njenoj kući i, valjda ponesen novim samoupravnim idealima, odmah počeo da se buni. Stalno. Protiv svega. Protiv ondašnjih nepravilnosti u društvu, pa protiv potonjih nepravilnosti u društvu, sve do sadašnjih nepravilnosti u društvu.

Onog „Devetog marta“ je bio na „Trgu“, one „Zime“ je neumorno šetao „Medijskom trasom“, „Petog oktobra“ je jurišao na „Skupštinu“… Ispod zastave „Ferarija“ ili Evropske unije, iza Vuka ili Đinđića, ali uvek sa Srbijom u srcu. Demokratskom Srbijom.

I prošle godine je bio na ulicama, i pretprošle – bunio se protiv ovog režima kao što se bunio i protiv onih.

Nikad nije letovao u Bečićima, ni prošao nije nikad Crnom Gorom, ali ni od televizora nije micao dok se tamo litijalo i prangijalo. Kad su objavljeni tamošnji rezultati izbora, častio je celu kafanu „Kosmaj“. Jer pobedila su naši! A pobeđen je decenijski autokrata i samodržac. Sačuvane su svetinje i srpska Sparta. Uraaa!

Posle slavlja, moj tast Radovan počeo je da se sprema za 26. septembar, za unutarstranačke izbore „Demokratske stranke“.